НАЈБОЉИ, А "НАЈЛУЂИ": Најбурније реакције српских тренера које се не заборављају (ВИДЕО)

Европа и свет су одлично упознати са количином талента који "лежи" у Србији и у овом делу Балканског полуострва. Играчких и тренерских. Југославија је почевши од 1962-1990. године освајала чак 26 медаља на највећим такмичењима, а прво Светско прветско првенство, на одушевљење целе нације, после шест других места, коначно је освојено 1970. године под палицом легендарног Ранка Жеравице. За "очеве" кошарке сматрани су покојни тренер Аца Петровић, који је више од 30 година пажљиво градио стил југословенске репрезентације, неговао дициплину у одбрани и нападу, а његова генијалност и познавање кошарке, оставила је неизбрисив траг, те се и данас проучава широм старе Југе.

И, наравно, Борислав Бора Станковић, који је својом упорношћу и ентузијазмом успео да стави нашу селекцију у колону где су већ доминирали Американци и селекција СССР и да нас "начини" кошаркашком нацијом, поред фудбала, који је у тим годинама доживљавао пуну експанзију широм света.

После Николића, Жеравице, Новосела и Ћосића, како то увек бива, дошло је до "смене" генерација. Душан Дуда Ивковић, Жељко Обрадовић, Светислав Пешић, Богдан Тањевић, Драган Шакота, Саша Обрадовић, Душко Вујошевић и на крају Александар Ђорђевић, који је већ на првом великом такмичењу доказао да Србија има светлу будућност што се тиче тренерског посла, чине стубове темељце у великим европским клубовима и константно доказују својим умећем, да без Србина, на клупи или у игри, нема квалитетног тима.

Већ поменута дисциплина постала је заштитни знак српске селекције, јер у питању је одбрана националног грба, где нема места непрофесионализму. Методологија игре, као и начин рада са кошаркашима који су наступали под палицом горе поменутих тренера, можда није увек била на етичком нивоу, али на дуге стазе, зна се која лекција је требало да се научи.

Често их видимо поред аут линије како црвене, вриште, вичу, гестикулирају ка судијама, својим играчима, незадвољни јер нацртана акција није успела да се спроведе у дело, изгубљеном лоптом или грешком у одбрани, али сви знамо, колико су управо они непроцењиво благо, које ниједан спорт, бар што се тиче нашег поднебља, није успео да изнедри.

Душко Вујошевић дави Богана Богдановића

Александар Ђорђевић избацује Мицова из тима на утакмици са Новим Зеландом

Душан Ивковић ломи таблу на утакмици Ефес-Анкара

Светислав Пешић црта акцију кошаркашима Звезде на паркету

Сукоб Саше Обрадовића и Алекса Ренфроа током тајм-аута

Жељко Обрадовић вређа судију на утакмици Фенербахче-Армани

Њихове методе не треба преиспитивати, пошто иза себе имају резултате који их поткрепљују и оправдавају сваки њихов потез. Најбољи, а "најлуђи", јер њихова генијалност не може да се пореди са начином рада обичних "смртника".