Најлепше речи Сергеја Јесењина: "Јеси л' жива, старичице моја?"
Сергеј Александрович Јесењин је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма. Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.
02.05.2015.
19:06
Коментари (0)
- Не вреди оставити ни лудом ни паметном. Ако је паметан сам ће зарадити, ако је луд, све ће изгубити.
- Ако једном одеш, немој се окренути, јер ако се окренеш мораш се вратити, а ја не желим да се вратиш одлазећи.
- Готов сам већ. И ступам. Безброј је флаша у строју. Ја запушаче скупљам – да душу запушим своју.
- И ја увек кад зажмурим кажем: “Само срце да осети драж.“ Живот вара, али и он некада радостима украшава лаж.
- У олуји и бури крај недаћа свих, уз тешке губитке и тугу клету, бити природан, насмејан и тих највећа је уметност на свету.
- Живот вам је варка с топлом чамом. Зато ће нас увек опчинит с нова. Јер нам својом грубом руком само пише кобно судбоносна слова.
- Ко је љубио, тај не љуби више. Изгорелог никог не запали.
- Умрети није ништа ново на овом свету, ал’ ни живети није баш најновије.
- Хтео бих се љубити, хтео бих да ме неко грли, хтео бих некога гледати док спава поред мене.
- За жену признајем само курву, поштене нека се не наљуте.
