Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

НАЈОКРУТНИЈА ЖЕНА У ИСТОРИЈИ: На "фарми беба"убила 400 новорођенчади! (ВИДЕО)

23.01.2015. 21:30
Пише:
Србија Данас
Amelia Dier
Амелиа Диер / Извор: Фото: Wikimedia

Иако су серијске убице углавном мушкарци, постоје и случајеви када су грозне злочине чиниле и жене.

Амелиа Елизабет Дајер била је једна од најбруталнијих убица у историји. Више од 20 година убијала је новорођенчад у викторијанско доба Енглеске. Судили су јој и обесили је за убиство једне бебе, а сумња се да је убила чак 400, а можда и више. 

Рођена је 1837. у малом селу источно од Бристола. Била је најмлађа од петеро деце. Научила је да чита и да пише и волела је књижевност, а посебно поезију. Мајка јој је била психички болесник. Амелиа је сведочила о мајчиним насилним испадима и бринула се о њој до њене смрти. Након мајчине смрти живела је са тетком у Бристолу. Кад јој је отац умро, њен најстарији брат је преузео његов  посао. Од браће се отуђила и отишла у Бристол где је упознала Џорџа Томаса и за њега се удала. Он је имао 59 година, а Амелиа 24. Кад су се венчавали слагали су за године како разлика не би била тако велика. Она је додала 6 година, а он одузео 11. Касније је постала медицинска сестра. 

Упознала је бабицу Елен Дане која ју научила како може лагодно да живи од "бриге" за нежељену децу. Дане је у властитој кући примала мајке које су рађале незакониту децу. Након порођаја бебе су остављале Елен која је децу давала на усвајање или их је остављала да умру од глади. Радило се о тзв. "фармама беба" на којима су мајке остављале незакониту децу за коју се нису могле да се брину. Људи који су водили такве "фарме" бебе су узимали због новца и за децу се нису бринули. Таква је била и Дане. Касније је побегла у САД како је не би открили. 

Дане је добро зарађивала јер су очеви, који су често долазили из богатих породица, плаћали и по 50 до 80 фунти како се не би сазнао њихов идентитет. У већини случајева плаћале су и мајке, које су хтеле да се њихов "неморал" заташка. Њима је наплаћивала пет фунти. Бебе је, како би уштедела новац, остављала да умру од глади. Оне бебе које су превише плакале омамљивала је алкохолом или неким другим опијумом. Мајке које су се враћале да би виделе своју децу је одбијала.

Амелиа је, након што је родила кћер, накратко прекинула да ради  као медицинска сестра, али након што јој је 1869. умро супруг, морала је да нађе извор прихода, а фарма беба била је лака зарада. Обећавала је родитељима да је она озбиљна и одговорна и да ће се добро бринути за њихову децу. Али и она је децу занемаривала, умирала су од глади, а неке бебе је убијала. Године 1879. нашла се под истрагом, јер је лекар добио дојаву о великом броју смрти деце у установи која се звала "Dyer's царе". На крају је била осуђена за занемаривање деце и добила је шест месеци тешког рада. Неколико пута била је и у лудници. Амелиа никада није била болесна, само је глумила нападе сваки пут када је требала да се сакрије од полиције.

У Темзи нашли мртве бебе

Крајем марту 1896. један бродар пронашао је у Темзи торбу у којој је било тело бебе. Детектив је у торби нашао тракицу железничке станице у Бристолу на којој је било име Томас и адреса. Полиција је имала довољно доказа да торбу повеже с Дајер, али недовољно да је повежу с озбиљним злочином. Почели су да јој надзиру кућу. Намамили су је тако што су јој договорили састанак с младом мајком. Уместо девојке појавила се полиција. Претражили су јој кућу. Нису нашли људске остатке, али су нашли низ доказа: траку, телеграме којима је договарала усвајања, писма мајки које се распитују за своју децу. 

Полиција је закључила да је у задњих неколико месеци код госпође Томас завршило најмање 12 деце. Полиција је закључила и да је Амелиа опет хтела да се пресели. Коначно је ухваћена 4. априла и оптужена за убиство. Иако се бранила да је неурачунљива, суд јој није поверовао и осуђена је на смрт. Обесили су је 1896 године.