НАЈТУЖНИЈА ПРИЧА СА БЕОГРАДСКИХ УЛИЦА КОЈУ ЋЕТЕ ПРОЧИТАТИ ДАНАС: Он је најусамљенији дечак на свету!
Београђанка Данијела Јеремић је тог 9. септембра 2012. мислила да иде у своју уобичајену фотографску шетњу да снима београдске фасаде. А ухватила је нешто друго - један од најпотреснијих и најдирљивијих призора који је видела на београдским улицама.
Шетајући кроз метеж Улице краља Милана, кроз непрестани рат бесних возача аутомобила и клацкавих трола, у жамору сирена и брзих корака људи који врве око Београђанке, Данијела је наишла на дечака.
Седео је на плочнику, сам, најусамљенији дечак на свету. Држао је у крилу кокице. Неко му их је вероватно купио. И изгледало је као да је то прва ствар коју једе тог дана. Можда му је то био и доручак и ручак и вечера, ко зна.
За људе који су пролазили поред њега био је невидљив - да, иако они вероватно сваког дана имају и доручак и ручак и вечеру.
А онда се десило нешто због чега је Данијели, застала кендла у грлу.
Неколико голубова, намамљених мирисом, почело је да се скупља око њега, а он је, без секунде оклевања, просуо пред ноге свој доручак, ручак и вечеру - и поделио их с њима.
Смејао се.
Најусамљенији дечак на свету, подераних лактова на прљавом дуксу и гладних погледа - смејао се од среће док је са птицама делио једино што има.
"Нисам могла да га не фотографишем. Посматрала сам га скамењена док су ме други који су пролазили гледали као лудака... Тако сам се осећала", присетила се Данијела пише 24sata.rs.
Иако је све трајало само неколико минута, она се и данас сећа овог дечака, као да је ту. И сећа се лекције коју ју је научио тог дана док је покушавала да задржи сузе.
"Тако мали, тако мало има, али душу има... А ви?"