Накарадна демократија новог ДОС-а!

Сад кад су, након уношења података са нових бирачких места, ове коалиције за по неколико стотина гласова изнад цензуса избори више нису покрадени. Под једним условом: да се гласови више не пребројавају, да се резултати са бирачких места који нису унети у компјутер и не уносе. Да се изборни процес прекине, а тренутни резултати прогласе као коначни. 

Кад Вучић и напредњаци најаве да ће поново пребројавати гласове, кад се социјалисти и радикали огласе да желе то исто, досовски лидери поново, гласније него Дамјанов зеленко, завриште да су избори покрадени. Углас. Као да имају заједничког диригента.

Али чим прође неколико сати а да нико не помиње поновно пребројавање гласова и понављање гласања на неким бирачким местима, сви они ућуте. Одједном је са изборима поново све у реду. И тако у круг. Већ данима. 

Лидери ДОС-а тврде да само траже да се поштује изборна воља грађана. А истовремено захтевају да се ни случајно не понавља гласање на изборним местима где гласање није спроведено по прописаној процедури или где због грешака у записницима није могуће утврдити тачан резултат гласања. Већ да се резултати на њима не рачунају. Да се пониште. Буквално.

У питању је више од 50.000 гласова. Огроман број људи. Толико становника имају градови Чачак, Ваљево или Зрењанин. Здрав разум и логика кажу да би они који се стварно боре да се поштује изборна воља грађана Србије требало да инсистирају да се поштује и изборна воља тих више од 50.000 људи.

По последњим резултатима, коалиција ДСС-Двери је изнад цензуса за 48 гласова. По којој логици, демократији и математици је тих 48 бирача „важније“ од оних 50.000 чији ће гласови, ако се усвоји предлог досовских странака, да буду избрисани?

Коалиција ДСС-Двери најављује да ће „изборну вољу грађана“ бранити протестима на улици. ДС, СДС, ЛСДВ и ЛДП кажу да ће их подржати и да је то демократија. И јесте. Али кад је протесте због одбране „изборне воље грађана“ најавио и Војислав Шешељ, исти ти и њихови медији су га оптужили да призива крвопролиће!? 

Зар Шешељево право да се бори за изборну вољу грађана или право да добије више посланика није једнако њиховом праву? Зашто Шешељ и радикали немају право да протествују, а Санда Рашковић Ивић, Бошко Обрадовић или Чеда Јовановић имају? Зашто су њихови протести безопасни, а Шешељеви опасни? Искуство нас учи да ствари стоје сасвим обрнуто.

ОТКРИЋЕ СЕ СВЕ ШТО СУ РАДИЛИ ПРЕТХОДНИХ ГОДИНА?! Код губитиника власти влада узнемиреност и паника

За две и по деценије радикали се на својим протестима никада нису понашали насилно. Не ломе жардињере, не лупају излоге, не пљачкају продавнице и не гађају полицију. На другој страни имамо искуство из септембра и октобра 2000.године. Протести ДОС-а. Насилно преузимање власти. Државни удар уз употребу багера, Земунског и Сурчинског мафијашког клана. Заузимање Станице полиције Стари град из које је у тајне базе досовских снага и њима омиљених мафијаша однето 300 комада оружја. Уз разоружавање полицајаца и њихово понижавајуће скидање у доњи веш. Паљење и пљачкање Скупштине Србије. Паљење државне телевизије. Упадање у Народну банку и државну царину са оружјем у рукама. Спаљивање изборног материјала итд. Све горе од горега.

Сваком ко није у лошим односима са здравим разумом је јасно да се овде не ради о борби за одбрану демократије и изборне воље грађана, већ о борби лидера ДОС-а да у следеће четири године они примају посланичке плате, а њихове странке новац из буџета. И та њихова борба и кукњава је потпуно легитимна. Али је легитимно и право СНС, СРС, СПС и свих који другачије мисле да их спрече да то остваре кршењем закона и изборне процедуре.