НАКОН 40 ГОДИНА! Премијер отворио "Прокоп"! (ФОТО)

Премијер Србије Александар Вучић присуствовао је данас обележавању завршетка прве фазе изградње будуће главне железничке станице Београд центар у Прокопу, која је, после 40 година, отворена за саобраћај. 

Вучић је означио отварање Прокопа тако што је у станицу дошао са сарадницима новим Штадлеровим возом, који ће од данас саобраћати на линији Београд - Нови Сад. 

Свечаности присуствују и потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и градоначелник Београда Синиша Мали.

Очекује се да ће за потпуно измештање железничке станице из центра града у станицу "Прокоп" бити потребно годину дана.

У функцији је осам колосека који су изграђени по европским стандардима, као и пет перона па је "Прокоп", који се до сада користио за возове градске железнице односно БГ воз, отворен и за пријем и отпрему путника возова на релацији Београд - Нови Сад - Београд.

На тој линији ће саобраћати нови Штадлерови електромоторни возови, а кроз Прокоп ће наставити свакодневно да саобраћа 105 БГ возова.

Завршетком ове фазе омогућено је одвијање железничког саобраћаја у станици на осам од укупно десет пројектованих колосека, као и пријем и отпрема путника на пет од укупно шест перона, са свим потребним пратећим радовима за организацију и контролу саобраћаја возова и путника.

Испуњен је предвиђени рок за завршетак радова који је био 420 дана, а вредност уговора од 25,8 милиона евра обезбеђено је из кредита Кувајтског фонда за арапски економски развој. Пројекат је урадио Саобраћајни институт ЦИП.

СВЕЧАНИ ДОГАЂАЈ У БЕОГРАДУ: Обележава се завршетак прве фазе радова на "Прокопу"

Радови на првој фази је извео конзорцијум на челу са Енергопројектом, а обухватили су, између осталог, изградњу трећег, четвртог, седмог и осмог колосека, реконструкцију постојећег деветог и десетог колосека.

Радови на реконструкцији железничке станице Београд Центар у Прокопу почели су 3. децембра 2014. године.

Урађено је шест станичних колосека - 3, 4, 7, 8, 9 и 10 укључујући и четири такозвана извлачњака, а колосеци 5 и 6 колосек у зони перона изграђени су и пуштени у саобраћај 2010. године, као и први и други колосек за које је завршен доњи строј, извршена набавка материјала и опреме за каснију уградњу колосека.

На пет од укупно шест перона обавељени су грађевинско занатски и инсталатерски радови, као и два путничко-пртљажна pothodnika - дедињска и сењачка страна.

Радове је изводио конзорцијум фирми окупљених око "Енергопројект Опреме", а у чијем саставу су још "Енергопројект Нискоградња", "Енергопројект Високоградња" , ЗГОП и АЖД. 

Радови су обухватили и електро-енергетске инсталације и телекомуникационе системе у pothodinicima и на перонима.

Уведен је информативног систем за обавештавање путника, а завршено је и санирање хидроизолација на плочи коте 105, затим контактна мрежа и градња четири трафо станице, диспечерски уредаји и локална кабловска мрежа, осигурање станице Београд центар, као и распутница Карађорђев парк и Дедиње електронским сигнално-сигурносним уређајима и реконструкција станичне поставнице.

Наредна фаза укључује изградњу станичне зграде, саобраћајног и путничког прилаза са аутопута Е-75 и ободних градских саобраћајница, као и пратеће инфраструктуре.

Такође, предвиђено је да се у "Прокопу" на плочи подигне горњи спрат станице на коме ће се налазити комерцијални и други садржаји површине више од 100.000 квадратних метара.

Градња станице у Прокопу траје још од 1974. године, када је заживела као идеја тадашњег градоначелника Бранка Пешића, али од 1996. године није било радова. Радови на терену су започети 1977. године, али је убрзо прекинута због недостатка финансијских средстава, затим је 1990-их настављена и прекинута поново 2000. године. На тендеру 2005. је победио мађарски "Тригранит" са којим су преговори прекинути, јер је измеду осталог тражио да му буде уступљено право градње на месту садашње железницке станице односно у Савском амфитеатру.

Станица "Прокоп" је део Београдског железничког чвора и представља центар железничке мреже Србије.

Изградњом путничке станице Београд центар у Прокопу, техничких станица у Земуну и Кијеву, Робно транспортног центра у Макишу и обилазне пруге Бели Поток-Винча-Панчево, теретни систем и нови путнички систем стављају се у функцију по концепту чвора.