Једина болест коју човек сам бира
Поводљив карактер, трендови и позитивни став према дрогама довели су до тога да се дилери више не крију, зависници не плаше да буду примећени, а деца све чешће уместо на ужину троше на дрогу, која осим што је доступна, јефтина. Опијати се конзумирају на јавним местима, учесталост се повећава, али шта када се стигне до црте одакле нема назад?
“Разлог због ког сам закорачила у свет дроге био је радозналост... Тада је за мене то није било дрогирање ако не користим хероин, али успут бих мењала. Ако нисам на хероину, онда бих била на сто других ствари, али бих људима причала да се не дрогирам. На лечење сам кренула кад ми је било свега преко главе, физички сам била у јако лошем стању и онда сам заиста разумела да лечење не подразумева десет дана физичког 'skidanja', већ да је потребно да нешто другачије урадим са својим животом", прича Моника Жугић, која је успела да победи ову врсту зависности и врати се нормалном начину живота.
Када није у питању радозналост, онда је реч о недостатку родитељске пажње, осећају инфериорности, вишку слободног времена или новца, лошем окружењу или чак потреби да се буде другачији. Безброј је разлога да се посегне за дрогама, али када проблем постане озбиљан онда постоји само један - жеља за животом адекватним лечењем.
Према евиденцији МУП-а, највећи број починилаца кривичних дела држања, стављања у промет и уживање опојних дрога је старости између 21 и 30 година, а најчешће заплењена врста дроге је марихуана. Број уживалаца дрога не престаје да расте, а старосна граница се све више спушта. Већина тинејџера у Србији проба марихуану са 12-14 година, док према неким подацима најмлађи зависник има само девет.
Код зависника постоји неколико фаза развоја болести. Најтеже је, у првој фази, проценити у којој мери је зависност развијена. Најчешће на лечење дођу људи узраста између 25 и 35 година када се пацијент налази у другој фази зависности, када су већ формиране и физичка и психичка зависност, личност пацијента промењена, а његова породица сузависна, одбјашњавају доктори клинике за лечење наркоманије "Др Воробјев".
Када је време за лечење?
Ни најбољи лекари ни најскупљи третмани не могу да помогну зависнику уколико он није спреман и чврсто решен да остави дрогу, па тако стручна помоћ и контрола од стране породице нису довољне уколико не постоји неопходна мотивација пацијента. У супротном, лечење врло тешко може да успе, јер се пацијент онда не изолује из наркоманског друштва, узима алкохол током терапије, не поштује одлуке лекара и слично.
"Рехабилитација је у суштини заиста тешка, али пре свега сама та одлука да се прихвати цена лечења. Човек мора заиста да се потруди да дође до једне озбиљне промене у његовом животу како би се решио проблема зависности, а сам први корак је јако тежак", објашњава Моника Жугић уједно члан организације бивших зависника "Излазак" која помаже особама са овим проблемом на основу свог искуства.
Проблем код особа које успеју да се излече јесте одбијање у друштву и немогућност остваривања ресоцијализације, јер се дешава да људи након рехабилитације наилазе на отпор, неприхватање и неповерење породице, проблем у налажењу посла, као и одбијање од друштва. Још теже постаје када су у питању људи са лошијим образовањем. Па се мало по мало врате на старо. Та мера социјализације је јако значајна, али јако мала у нашој земљи, сматра Моника.
Превенција као најбољи облик сузбијања наркоманије
Упознавање широке популације са дрогама и њеном штетном деловању на друштво добро организованом превенцијом и акцијом најбољи је начин да се смањи број потенцијалних корисника. Преузимање мера и активности спадају у примарну превенцију и подижу свест о проблему на најбољи начин.
"Најефикасније је да се програми превенције организују још у предшколском добу, наставе кроз школски систем, а затим организују трибине како би се увела редовна пракса бриге и упознавања са штетним последицама. Потребно је да програми превенције обухвате и ставе акценат на здраве стилове живота, на пример изградњом терена и других спортских објеката, али и редовним информативним часовима", сматра социолог Јасмина Ђоковић.
Министарство унутрашњих послова спроводи више пројеката кроз предавања и радионице који за циљ имају превенцију и заштиту младих од психоактивноих супстанци, међу којима су "Дрога је нула, живот је један" и "Безбеднос детињство – безбедносна култура младих". Ови пројекти уједно указују и развију код деце вештине сналажења у тешким ситуацијама, како објашњавају из МУП-а.
Када је време да се запитате?
Родитељи су ти који последњи сазнају да њихово дете има озбиљан проблем, а када то схвате, већ је време за лечење. Пре свега траже савет, јер не знају како да реагују у таквим ситуацијама. Неки који проблем и примете, одлуче да не реагују и праве се да не виде ништа, надајући се да ће проћи. Самохране мајке које имају децу од двадесет и више година боје се да реагују, јер је реч о поодмаклој зависности. Због свега тога потребно је реаговати на прве знаке упозорења.
"Родитељи треба да имају на уму да се марихуана злоупотребљава чак од 11.-12. године. Дете тада постаје повучено, уморно, не води рачуна о свом изгледу, не може да се концентрише, излази са новим друштвом, долази до погоршања односа са свим члановима породице, новац из куће нестаје. Тада родитељи треба да ураде тест на присуство наркотика у урину, који је могуће набавити у апотекама", поручују доктори са клинике.