ОПАСНОСТ ЈЕ У ЏЕПУ ВАШЕГ ДЕТЕТА: Шта је горе, имати или немати Фејсбук? (ИНФОГРАФИК)
“Моја ћерка има девет година и желела би да има свој Фејсбук профил. Већ месецима преговарамо око тога. Ја знам да не би требало, али сви другари у њеној школи имају Фејсбук и ту настаје социјални притисак. Немати данас свој профил на овој мрежи је као да пре 15 година нисте имали перницу“, каже Ана Мирковић консултантица на УНИЦЕФ-овом пројекту “Бирај речи, хејт спречи“.
Објашњавајући на личном примеру како су родитељи често у дилеми да ли да дозволе детету да се укључи на друштвену мрежу, она каже да је као психолог свесна да су деца која не користе друштвене мреже, на неки начин, дискриминисана.
Дигитално насиље није само на Фејсу!
Ана Мирковић објашњава да је дигитално насиље сваки облик насиља у ком неко користи електронске уређаје и Интернет да би некога намерно уплашио, увредио, понизио или га на неки други начин повредио.
“Истраживање показује да 40 одсто ученика основних школа има мобилне телефоне. Да су сви ти насилници у њиховом џепу, испод њиховог јастука, у ранцу, односно тамо где они држе мобилне телефоне и на тај начин никада не престаје процес дигиталног насиља“, објашњава она.
“На неки начин она јесте искључена из комуникације, јер њени другари много садржаја поделе преко Фејса и онда је она ван тих токова и осећа се одбачено јер није видела све то, а није ни имала шансу да види. Ја сам сада у озбиљној дилеми да ли она треба да има свој Фејсбук профил. Говорим јој да се преко мог профила 'укачи' са свим другарима, да прати шта се дешава. Али то је тотално 'без везе' јер она није само мамина мала девојчица, већ жели да има свој идентитет, профил под својим именом и презименом, своју заједницу људи који ће њу пронаћи“, објашњава Мирковић за портал SrbijaDanas.com.
Ипак, говорећи о дигиталном насиљу и томе да ли искључивање детета са друштвене мреже може да спречи ту врсту насиља, Мирковић је става да то није начин да се насиље спречи.
“Има људи који кажу: 'Не дајте деци да се укључе на друштвене мреже или када се насиље распламса - ви искључите компјутер'. Мислим да то није начин, јер то што ја нисам присутна тамо не значи да неко неће причати о мени и да ја нећу бити предмет исмејавања и злих намера. Такође, један од критеријума за дискриминацију је свакако неукљученост на Фејсбук, јер ако немаш Фејс данас, тотално си аут, сматрају клинци“, каже она.
ФЕЈСБУК МЕЊА СВЕСТ О ЉУДИМА!
Свет не може да се подели на дигитални и реални, јер живимо у дигиталној ери и он је само манифестација онога што нам се свакодневно дешава.
“Мислим да је Фејсбук озбиљан скенер стања у друштву и цивилизацији. Ви сте знали многе људе пре појаве Фејсбука. Али када се појавио Фејсбук, бацио је скроз другачије светло на те људе и онда помислите: 'Ја сам мислио да је кул, а погледај шта он качи, то је потпуна катастрофа', или 'Увек сам мислио да је био тотално интровертан, а друштвене мреже ми откривају да је комуникативан и екстровертан. Много сазнамо о људима о којима смо мислили да већ знамо све“, објашњава консултантица на УНИЦЕФ-овом пројекту “Бирај речи, хејт спречи“.
Кључ је у вредностима које се деци усађују у породици, а које затим надограђује школа. Те вредности ће учинити да се развије морал, па да до насиља ни не дође. Нису друштвене мреже подстакле насиље, оне су га само учиниле видљивијим.
“Недавно се појавио низ постова о томе са којим рол-моделима је одрастала моја генерација, а ко су људи на које се угледају клинци. Али ништа није црно-бело. На пример, ми који смо одрастали уз Бранка Коцкицу створили смо генерацију која одраста уз Сорају. И ми смо ти који креирају садржаје за нашу децу, а неки од тих садржаја су ријалитији и све те личности које се појављују у медијима. Да ли то значи да је Бранко Коцкица утицао негативно на нас?", пита се Ана објашњавајући проблем данашњих генерација.
Капитализам, транзиција или, једноставно, несналажење људи довели су до тога да се родитељи више не баве својом децом на начин како би требало да буде.
“Када би се родитељи бавили својом децом и усадили им праве вредности и имали отворену комуникацију, Фејсбук не би уопште био проблем. Мислим да би родитељи морали да буду много више укључени у васпитање своје деце, као и да науче да слушају своју децу - да их разумеју, схвате њихове приоритете, не омаловажавају њихове проблеме“, каже Ана Мирковић.
АКО ЖЕЛИТЕ ДА ЗАШТИТИТЕ ДЕТЕ ОД НАСИЉА, РЕШЕЊЕ УВЕК ПОСТОЈИ!
Фејсбук није проблем, већ чини проблем видљивим. Родитељ је тај који треба да упути дете како да користи Фејсбук и спречи проблем, а не да га искључи из онога што је данашњица.
“Мислим да када имате отворену комуникацију са дететом, дете ће вам само рећи када има проблем, пријавиће да се дешава нешто непристојно на друштвеним мрежама што угрожава њега самог или вршњаке које познаје. Проблем је што родитељи немају отворену комуникацију, јер не гледају своју децу отвореним очима. Сваки родитељ највише воли своје дете, ал' то никако не сме да му наруши објективност. Мора да зна да каже: 'Овде си погрешио због тога и тога; Да ли си добро размислио да ли је ово у реду? Да ли је у реду да се чек-ин-ујеш на 16 тачака од школе до куће, па да свако може да прати твоје кретање; Сваки садржај који поставиш на Фејсбук - заувек тамо остаје; Мислиш ли да је паметно да делиш личне податке са људима које не познајеш? Уколико нема отворене комуникације, нема ничега“, закључује Ана Мирковић.
