Неопходна нова запошљавања у јавним тужилаштвима и судовима
Београд- Уредба Министарства финансија којом се у наредне две године забрањује ново запошљавање у јавном сектору, мораће да направи изузетак када је реч јавним тужилаштвима и судовима, јер је нови Законик о кривичном поступку изузетно увећао обим посла у српском правосуђу, закључак је Комисије за праћење примене и спровођење тог новог законика.
Како се наводи у резимеу Комисије, који је данас представљен на седмој седници Комисије за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа за период 2013 - 2018, због изузетно увећаног обима послова, услед примене новог законика, повећан је број заменика јавних тужилаца, али неопходно је и повећати број особља у тужилаштву који би пратио измењену систематизацију броја заменика у тужилаштвима.
"Комисија је предложила Министарству финансија да поједностави процедуру прописану уредбом тог министарства, око пријема нових радника у државној служби, да одредба о неповећавању броја државних службеника и намештеника у наредне две године, не важи када су у питању јавна тужилаштва и судови, јер им је новим законима повећан обим послова, што је нарочито изражено код јавних тужилаштава", истиче се у резимеу.
Комисија за праћење примене и спровођење новог Законика о кривичном поступку, која је формирана 4. новембра прошле године, додала је да није имала довољно времена за анализу ефеката тог новог прописа, због чега је упутила захтев Апелационим јавним тужилаштвима, судовима и кривичном одељењу Врховног касационог суда да јој доставе сва спорна питања и ставове.
Према речима председника Врховног касационог суда Драгомира Милојевића нови Законик о кривичном поступку омогућио је судовима да реше 4.900 предмета механизмом вансудског поравнања, што је боље од последње две-три године када није било решено ни, како каже, 2.000 предмета.
"То је солидан резултат. Зато мислим да ће ови извештаји бити још бољи, јер је 5.000 предмета скинуто суду с врата. Треба Министарство правде да се ангажује да омогући додатна средства за избор нових тужилаца и помоћника", оценио је Милојевић.
Председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић указао је на неопходност перманентне едукације запослених у правосуђу када је реч о новом Законику о кривичном поступку, додавши да због недостатка правила процедуре доказивања, адвокати и тужиоци могу да почине кривично дело.
"Учесници у поступку, односно тужилац и адвокат окривљеног, налазе се на граници тога да неко може да им каже да су прибавили доказе на начин на који су починили кривично дело. Немојте се чудити што имамо случај хапшења адокавата у Косовској Митровици, јер оно што није прописано законом може бити крајњи волунтаризам. Ту немамо сигурност правног поступка, чиме се угрожава људско право", објаснио је Ђорђевић.