''Није било девојака које би се удале за младића на селу, оженио сам Албанку и добио на лутрији''

''Научила сам српски језик као да сам га одувек говорила. А и овде сам се одлично снашла, јер су ме сви лепо прихватили. Најсрећнија сам, у ствари, што ми је супруг пун разумевања и што је круна нашег заједништва и љубави трогодишња Бојана'', речи су којима своју причу за ''Вечерње новости'' започиње Едмонда Кардаку Томић (38), Албанка из Скадра која се пре непуних пет година удала за Зорана Томића (39) из куршумлијског брдско-планинског села Сагоњева. 

Сви је лепо прихватили

Осим свекрве Радојке, која је једва дочекала снаху у кући, лепо су је, каже, прихватили и мештани.

''To ми је помогло да пребродим све недоумице и непознанице на које сам у почетку наилазила - каже Едмонда док њену причу пажљиво прати супруг и потврдно клима главом. Иако га нисмо питали, Зоран каже да се није покајао због избора супруге.

''Пошто овде није било девојака које би се удале за младића на селу, одлучио сам да са братом и рођаком кренем у Албанију јер сам чуо да девојке из Скадра желе да се удају за наше момке'', прича Зоран, који у шали каже да је женидбом са Едмондом добио главну премију на лутирији.  

''Иако ништа нисмо имали уговорено, успели смо да пронађемо жену која разуме српски и која нас је упутила на Едмондину породицу. Још тога дана смо договорили брак, али смо касније још једном отишли са поклонима за њену породицу, а њу повели са нама. Одмах је показала колико је вредна и да разуме живот на селу, иако је до тада живела у граду'', додаје он.

Живе од пољопривреде, обрађују имање, гаје јагоде, малине, а од рада су успели да купе и аутомобил, тако да сада лако стигну до града. Зоран је срећан и због трогодишње кћеркице, али се нада да ће Бојана ускоро добити брата или сестру.

''Уз нашу Бојану сада имамо троје деце у селу, а ја се надам да ће их бити још и да ће ово наше село, које је погодно за развој воћарства, имати још младих брачних парова и деце'', каже Зоран на крају сусрета.