Николић: Први приоритет Србије је чланство у ЕУ
БЕОГРАД - Председник Србије Томислав Николић је изјавио да је пуноправно чланство у Европској унији први приоритет Владе Србије, да смо посвећени том циљу и опредељењу да приступне преговоре окончамо у 2018. години и да би Србија у том случају могла да буде члан ЕУ до 2020. године.
Николић је у обраћању члановима Комитета за проширење ЕУ (ЦОЕЛА) у палати Србија, изразио задовољство што је Србија домаћин представницима свих земаља чланица ЕУ и посебно је захвалио Италији, председавајућем Савета ЕУ, што је предложила да се ова посета Комитета, уместо у Риму, овога пута одржи у Београду.
"Ви добро знате да је пуноправно чланство у ЕУ први приоритет нове Владе Србије. Верујем да сте се данас додатно уверили да смо веома посвећени остваривању овог циља и да смо опредељени да приступне преговоре окончамо до краја њеног мандата 2018. године. Србија би у том случају до 2020. могла да постане пуноправна чланица ЕУ. Све остало зависиће од ЕУ", рекао је председник Србије.
Николић је назначио да је почетком ове године, отварањем приступних преговора, започела последња етапа пута. "Она води прилично узбрдо и захтева велике напоре, али на крају успона је само један циљ - да постанемо део уједињене Европе којој свакако припадамо историјом коју делимо, јединственим културним и високошколским простором, истоветним системом вредности у погледу уређења државе и друштва".
Николић је подвукао да је Србија посвећена спровођењу реформи у свим областима, посебно владавине права, унутрашњих послова, заштите људских права и права мањина.
"Европске интеграције посматрамо као најефикаснији и најбржи начин да достигнемо високе стандарде у овим областима кључним за свеобухватни напредак", истакао је председник Сбије који је додао да је то, уосталом, и предуслов за привлачење страних инвестиција, активирање малог и средњег предузетништва и обезбеђивање економског раста и друштвеног просперитета земље.
Он је госте обавестио да се Србија, усвајањем Стратегије о реформи правосуђа и Стратегије за борбу против корупције, 2013. године, ухватила у коштац са корупцијом коју настоји да искорени и изгради културу нултог степена толеранције према корупцији.
Према његовим речима, било би веома корисно да до краја године отворимо поглавље 32, "не само ради обезбеђивања финансијске контроле утрошка буџетских средстава", већ и што би то у великој мери допринело управо успешнијој борби против корупције и организованог криминала.
"Стога се надамо да ће и оне земље ЕУ које још увек нису дефинисале свој став у погледу динамике отварања првих поглавља, ово питање сагледати и у том контексту", рекао је Николић.
Како је оценио, европска перспектива била је и кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине.
"Успешност овог дијалога показала је да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу на западном Балкану. На овом примеру видео се и међународни значај ЕУ као фактора који је у стању да решава кризе и суштински доприноси стабилности и безбедности на европском тлу", нагласио је председник Србије.
Он је навео и да се нада да ће ЕУ, односно њене државе чланице, уважити позитивне кораке које је Србија учинила у намери да нормализује односе на Косову и Метохији и да ће, вреднујући наше напоре и резултате, донети одлуку да се што је скорије могуће отвори поглавље 35.
Председник Србије је указао и да је перспектива чланства у ЕУ имала, такође, позитиван ефекат и на регион Балкана који данас сарађује на конкретним пројектима, а да се отворена питања у региону решавају дијалогом.
"Вероватно сте упознати да сам, заједно са председницима Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, 29. августа ове године у Мостару потписао Декларацију о несталим лицима, чији је циљ да подстакне процес проналажења несталих у региону. То је питање које годинама оптерећује наше односе, а које мора бити решено зарад наше заједничке будућности на овим просторима", указао је Николић.
Он је подсетио и да је Србија недавно у Берлину представила пројекте којима је циљ боље повезивање региона јачањем железничке и путне инфраструктуре, укидањем царинских баријера и стварањем асоцијације младих.
"Све ово је доказ да регион данас заједно ради и сарађује, а овом процесу регионалне сарадње у великој мери допринеле су европске интеграције. Солидарност у региону постала је кључна реч током недавних поплава које су показале колико смо рањиви пред природом и колико смо јачи када радимо и наступамо заједно", рекао је он.
Николић је назначио да је Србија опредељена да очува принцип солидарности региона у европским интеграцијама, уз међусобно помагање и размену искустава.
"Са друге стране, очекујемо да ЕУ остане привржена такозваном „принципу регате" када је реч о проширењу, како би се омогућило да свако напредује према учинку и оствареним реформама, без наметнутног уједначавања темпа", додао је Николић.
Он је члановима Комитета поручио да искористе боравак у Србији и из прве руке се упознају са усвајањем и применом реформских закона у Србији и да непосредно сазнају у којој мери је Србија посвећена испуњењу своје европске агенде.
"За нас је веома важно да са државама чланицама ЕУ имамо што интензивнији дијалог - од сусрета на највишем нивоу, до тога да људи који се, попут чланова ЦОЕЛА, кроз своје редовне активности баве Србијом и регионом и разматрају питања од значаја за процес проширења, имају прилику да посете и боље упознају нашу земљу", рекао је он.
"Уверен сам да ваша посета неће бити корисна само за теме којима се бавите на професионалном плану, већ и за упознавање са људима, нашом богатом културом и обичајима. Сматрам то веома битним, јер ћете на тај начин боље разумети Србију. Тако ће Србија, од теме која се налази на вашој недељној агенди, постати нешто много ближе и конкретније", рекао је председник Србије.