НОВАК У 2014: Могло је боље!

Новак је одбранио прво место на АТП ранг листи, освојио седам турнира, претекао Надала на листи зарада, други пут освојио Вимблдон, али када се подвуче црта на 2014. годину, општи утисак је да "нешто" фали. Нишикоријев бљесак на УС опену у „Великој јабуци“, баш када је Ноле имао највећу кризу и супер напети тај-брејк на АО у ком је на старту године поражен од Стена Вавринке, „прљају“ Новакову шофершајбну Нисана ГТ-Р у ком је на „АуТоПуту“ као од шале претицао опоненте. Ипак, не може се оспорити савршен „фин“ сезоне. „Берси“ и „О2 арена", нису штедели дланове за његове муњевите форхенде из одбране, дроп-штотове и „бицикле“ које је делио противницима.

Није добро почело за узданицу српског народа у 14-ој години 21. века. Швајцарац „број 2“, Вавринка, убацио је аустралијски песак у Новакове очи у четвртфиналу Аустралијен опена и тако прекинуо његову доминацију у четвртом најскупљем граду на свету – Мелбурну. Србин је затим отишао у госте Мохамеду бин Рашиду Ал Мактуму, покровитељу турнија у Дубаију и у полуфиналу је налетео на прву од три „рампе“ које је добио од Федерера ове године. Борис Бекер је управо у том периоду преузео тренерску штафету у Нолетовом генералштабу и већ тада се спекулисало да ли је Немац ваљан кандидат за команданта његове армије. Индијан Велс је одмах имао прилике да гледа реванш тениских Холифида и Тајсона, у ком је Ђоковић дошао до свог првог пехара у години.

Претопли Мајами, град порока, сурфовања и згодних девојака, гледао је Новаков плес у финалу против Рафаела Надала (6:3, 6:3) и тад се већ чинило да ће ово бити још једна сезона на „ић“. Уследио је повратак у Европу и почетак сезоне на шљаци. Ноле је у својој "другој кући", Монте Карлу, прерано отишао кући, али му пораз од Федекса у полуфиналу није тешко пао, чему сведочи победа на наредном турниру у „граду Ромула и Рема“, над Надалом. Свакако да му је овај трофеј представљао велики подстрек пред "Френч опен", али све је, на жалост, остало у домену добро познате фразе „тако близу, а тако далеко“. Ролан Гаровић, надимак који је 2008. године додељен отвореном првенству Француске, због тадашње доминације Јелене, Ане и Новака, остао је за сада „сан летње ноћи“ за најбољег играча белог спорта са Балкана од кад се мери време.

Сјајно је Новак играо читавог турнира, незадрживо млео противнике, све до тог фамозног финала. Водио је Ђоковић 1:0 у сетовима, имао предност у другом, али онда уследио чувени ударац у мрежу, пад у игри и реприза добро познате "Надал је краљ шљаке". Можда и највећа прилика каријере отишла је у неповрат. Србин је по први пут после дуго, дуго времена, пао на тесту из психологије.

Ипак, демантовао нас је одмах на најпрестижнијем грен слему света, Вимблдону, када се као феникс "поново" родио и у бљештавој светлости Лондона заблистао у пуном сјају. Жреб му није био нимало наклоњен, али редом су падали Голубјев, Штепанек, Симон, Цонга, Чилић, Димитров и на послетку Роџер Федерер, у једном од најзбудљвијих финала икад. После енглеске траве, Ноле је стао на луди камен и упловио у брачне воде са Јеленом Ристић. Логично, то се одразило на његове резултате на турнеји по западној полулопти.

Канада и Синсинати (једини мастерс који нема освојен), брзо су пролетели. Можда и пребрзо. Новакова америчка прича прошла је слично као истоимени филм Горана Марковића из 2008. године, у лутању. "Залутали" Нишикори је, у можда најчуднијем грен слему у последњих 10 година, кунг-фу форхендима торпедирао Србина и потпуно заслужено напредовао у финале УС опена.

Пекинг је покорен без већих проблема, Томаш Бердих је кући отишао покуњен, са само два гема у џепу. Ипак, савршен скор на азијском тлу прекинуо је ко други до Федерер. Швајцарац се у финалу Шангаја боље снашао у кинеској џунгли и тако прекинуо Нолетов непобедив низ од 28 победа на најнасељенијем континенту света. Остало знате, није потребно превише разглабати. Енглеска круна на финалном мастерсу у Лондону освојена на најмање популаран начин, али ко мари? Публика је остала ускраћена за још један, 37. "Ђоко-Фед" спектакл по реду. Боже здравља, има времена и за то.

Шта можемо да очекујемо од Новака у 2015. години? Публика, наравно, иска пуно, док је његов циљ кристално јасан. Ролан Гарос. Једина ловорика која му недостаје у императорској каријери. Да је могло боље ове сезоне, свакако да јесте. Чињеница да је опет освојио само један грен слем (Вимблдон), Новаку оставља окрњену круну, а смарагде који су расејани по АТП туру (АО, РГ и УС Опен), мораће да потражи у наредној сезони.

Ђоковић са осмехом завршава сезону и одлази на заслужени одмор са породицом, која му свакако представља највећу подршку и енергију. „Кенгури“ ће скакати брзо, а и наше срце, уколико Новак опет одлучи да изазове тахикардију својим навијачима. Ипак, судећи по скорашњој игри, не би требало превише да се знојимо. Надамо се.