Нуклеарне силе пред хашким судом?

Република Маршалска Острва, која је доживела и преживела 67 нуклеарних проба устала је против обновљених нуклеарних аспирација САД, Русије и Кине. Почетком ове године, ова држава је поднела Међународном суду правде у Хагу захтев за спречавање нове трке у атомском наоружању.

Захтев ове пацифичке државе да девет нуклеарних светских сила не обнављају трку у нуклеарном наоружању добија додатни смисао подсећањем да је атомска проба на маршалском острву Елугалеб 1952. године донела тотално уништење.

Циљ Маршалских острва, која су од стране Америчке комисије за атомску енергију проглашена "највише контаминираном земљом на свету", јесте да својим трагичним искуством упозори свет на опасност која произилази из обновљеног ривалитета међу нуклеарним силама, посебно између САД и Русије, пишу "Вечерње Новости".

Маршалска Острва подсећају да се пет нуклеарних сила (САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска) обавезало споразумом из 1968. године на окончању трке у нуклеарном наоружању, као и на постепено "комплетно разоружање" преговорима. Упозорава се да и Индија и Пакистан, који нису потписнице, као и Израел, као недекларисана нуклеарна сила, али и Северна Кореја, иако се повукла из споразума, имају исту обавезу по међународном праву.

Више од 20.000 нуклеарних бојевих глава постоји у свету данас

Чак и сто бомби од 15 килотона у неком локалном нуклеарном рату попут претећег индо-пакистанског довело би до малог леденог доба. Густ облак угљеничних честица подигао би се на велику висину, што би у периоду од више година снизило средњу температуру планете, смањило количину падавина за десет одсто, уништило плодна подручја, као и хиљаде биљних и животињских врста.

Упркос детанту и драстичном смањењу укупног броја нуклеарних бојевих глава двеју суперсила, САД и Руске Федерације, тзв. нуклеарни клуб из деценије у деценију постаје све већи. Иако су бивши хладноратовски непријатељи, који контролишу највећи део глобалног нуклеарног арсенала, смањили старе залихе и споразумели се 2010. године на даље резове, нови односи снага, који су добили пуни израз током украјинске кризе, увелико су те договоре оставили по страни. 

Правници подсећају да од 1968. године није било мултилатералних преговора о неширењу оружја за масовно уништење, па се експерти питају да ли би хашки суд могао да оде даље од мишљења какво је дао 1996. године, на захтев УН, да су силе дужне да закључе преговоре о атомском разоружању. Међутим, не помаже ни то што је шест од петнаест судија из земаља које располажу нуклеарним оружјем. Само Британија, Индија и Пакистан признају јурисдикцију суда по овом питању, пишу "Вечерње Новости".

Како савремени односи САД и Русије полако измичу контроли, није мали број оних који увиђају значај акција Маршалских Острва, којима је стручну подршку дао низ светских експерата за међународно право.

Више од двадесет година од краја Хладног рата у свету, и даље постоји око 20.000 нуклеарних бојевих глава. Вашингтон располаже са око 8.500, док Москва има око 10.000 бојевих глава.