Обележавање 150 година од рођења Марка Мурата
БЕОГРАД - Електронском изложбом грађе из својих збирки Библиотека Матице српске обележава 150 година од рођења сликара Марка Мурата (1864-1944), а може да се погледа од данас, 31. јула до 28. августа на сајту www.bms.rs.
Уз Надежду Петровић, Косту Милићевића, Милана Миловановића и Бору Стевановића, Марко Мурат сматра се једним од најплоднијих, стилски најдоследнијих и најзначајнијих представника српске уметности крајем 19. века и почетка 20. века, односно времена које се по стилском опредељењу поклапа са периодом пленеризма и импресионизма.
Марко Мурат рођен је 30. децембра 1864. године у Луци Шипанској поред Дубровника. У Дубровнику је завршио основну школу и гимназију и после је три године студирао теологију. У Задру је похађао атеље фратра сликара Јосипа Росија где је добио основно ликовно образовање.
У лето 1886. загребачки лист Вијенац објавио је Муратов цртеж Сијело у Цвијете Зузорићеве што му је донело стипендију за сликарске студије познатог мецене барона Луја Враницанија.
Мурат се определио за студије на Академији ликовних уметности у Минхену где је дипломирао 1893. представивши се репрезентативном композицијом Цвети у Дубровнику.
Након завршених студија отишао је у Дубровник, а већ у пролеће 1894. у Београд где је с прекидима остао до почетка Првог светског рата. То је време уметниковог највећег и најплоднијег полета када инспирисан мотивима из завичаја, пределом, људима, историјом и легендом ствара нека од својих најпознатијих дела: Пролеће, Пред црквом светог Влаха, Дах Дубровачког пролећа, Конављанка...
У међувремену, делује и као педагог у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а ангажован је и на уметничким пословима, организатор је изложби и излагач на домаћим и светским изложбама, покретач акција за оснивање уметничких удружења, члан жирија.
Од јавних признања којих је добио неколико свакако је најзначајнији избор за дописног члана Српске краљевске академије 1920., односно редовног члана 1940. и то приступном беседом "О сликарству Дубровника".
Тако је на светској изложби у Паризу 1900. изложио историјску композицију Долазак цара Душана у Дубровник, један је од оснивача Друштва српских уметника "Лада" 1904, члан је Друштва српско-хрватских уметника "Медулић" 1911-1914, члан Одбора за организацију уметничких послова Србије и Југословенства.
До пензионисања 1932. радио је као управник Надлештва за уметност и споменике и конзерватор уметничко-историјских споменика Дубровника.
Поред поменутих дела познати су и портрети чланова његове породице, аутопортрети, као и многобројни цртежи предела с мора, дубровачких улица, фигура у пленеру, те властитог лика на писмима којима се јављао пријатељима.
Марко Мурат умро је 14. октобра 1944. у Дубровнику.