ОДНОСИ СРБИЈЕ И БиХ: Развод у којем је Београд добио старатељство

То наравно и не чуди јер генерације које су прошле кроз крвави рат ће га се увек сећати. Ипак, сам процес помирења, такав какав је, није допринео да се ратна траума остави у прошлости, већ је дозвољено да она и даље оптерећује односе две земље. 

Упркос томе, поједини политичари на обе стране придају велики значај сарадњи и помирењу, које је данас више него икада неопходно, како због европске будућности тако због конкурентности региона на светском тржишту и привлачењу инвестиција. Међутим, ко је искренији у томе, показаће време.

Политика примера

Србија је до сада настојала да води примером како би, упркос тешкој реторици са обе стране Дрине, промовисала помирење – политика која је умало коштала главе њеног премијера у јулу ове године, приликом одласка на комеморативни скуп у Сребреници.

Ипак, званични Београд неће одустати од добрих односа са Сарајевом, не само зато што је Србија један од гаранта Дејтонског споразума, којим је окончан грађански рат и формирана БиХ, већ и због великог броја Срба који живи у ентитету Република Српска.

Споразум о специјалним паралелним односима са Републиком Српском из 2006. године заузима изузетно важну улогу у односима две земље. Он формално није у супротности са Уставом БиХ и овлашћењима која је Дејтонски споразум дао ентитетима.

Не би било погрешно ни рећи да остатак Федерације профитира доста од веза које Србије има са Српском, као делом БиХ. Као што данас Сарајево такође економски профитира од добрих веза Бањалуке са Руском Федерацијом, иако је на страни ЕУ која је уведела санкције.

Политички односи

Када говоримо о међудржавним односима БиХ и Србије, они су званични почели тек 15. децембра 2000. године, само два месеца по доласку нових демократских партија на власт.

БиХ је данас један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Републике Србије. Закључно са 2014. годином, укупна трговинска размена је износила око 1,4 милијарде евра, од тога извоз Србије је достигао 993 милиона евра, а извоз БиХ 403 милиона евра.

Република Србија, са скоро 900 милиона евра улагања, представља једног од највећих инвеститора у БиХ. Штавише, може се рећи да је економска сарадања две државе доминатна у односу на друге области.

Шта оптерећује односе две земље?

Односи Србије и Босне и Херцеговине су и даље највише оптерећени наслеђем сукоба 90-их година, из чега проистичу бројни проблеми: од граничних спорова, преко наслеђа имовине бивше заједничке државе, до положаја избеглица и суђења ратним злочинцима.

Разграничење је пре свега проблем у области две хидроелектране - "Бајина Башта" и "Зворник". 

Када је реч о ратним злочинима, постоји очигледна диспропорција у кажњавању осумњичених за ратне злочине у Београду и Сарајеву. Поред тога, компликоване односе две земље su prethodnih година додатно отежавале и међусобне тужбе за геноцид пред Међународним судом правде.

Најновији проблем односи се на суђење ратном злочинцу Насеру Орићу, за којим су Србија и Босна водиле битку око изручења. А готово истовремено, ту је био и покушај БиХ и Велике Британије да се пред УН изгласа по Србију штетна Резолуција о Сребреници.

Ипак, остаје нада да се односи могу поправити и подићи на још већи ниво. Свима је од користи сарадња и мир на Балкану, али биће потребан невероватан труд људи с визијом, са обе стране, да би се заобишле две деценије мржње и нетрпељивости.

Управо зато је значајна данашња посета делегације Србије Сарајеву, на челу са премијером Александром Вучићем, који у среду учествују на заједничкој седници Већа министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Србије.

Седница ће имати изузетно велики значај и утицај на даљи развој односа, а српски премијер и његов кабинет биће дочекани са свим почастима.

Ово ће бити прва посета премијера Вучића БиХ после напада у Сребреници.