ОТКУД МИЛИОН И ПО ПАЛЕСТИНАЦА У ГАЗИ – ПРИЧА КОЈУ ИЗРАЕЛ ПРЕЋУТКУЈЕ

Људи који су живели на простору Израела до 1948. године нису били Израелци већ палестински Арапи. Њихово насеље се звало Хуј и они нису били непријатељи Израела. Само две године раније, ти исти Арапи су крили јеврејске борце Хаганаха од британске армије. Међутим, када се израелска војска појавила у Хују 31. маја 1948. године протерала је све арапске сељане у Појас Газе. Постали су избеглице.

Давид Бен Гурион, први премијер Израела, назвао је то “неправдом и неоправданом акцијом” а Палестинцима Хуја више никада није дозвољено да се врате. Данас, преко 6 хиљада потомака Палестинаца из Хуја - сада Седерота - живе у беди Газе, са терористима које ће Израел уништити и који нападају оно што је некада био Хуј.

Занимљива прича као и она о праву Израела на самоодбрану. То поново слушамо. Шта да су грађани Лондона као грађани Израела? Зар не би узвратили? Да, али Британци немају више од million бивших грађана В. Британије прогнаних у избегличке кампове у неколико квадратних километара око Хастингса - преносе The Индепендент и Вијести.

Последњи пут се такав сумњиви аргумент користио 2008. када је Израел напао Газу и убио најмање 1100 Палестинаца. Шта да је Даблин под ракетним нападима, упитао је тада израелски амбасадор. Међутим, британски град Кросмаглен у Северној Ирској је био под истим нападима седамдесетих година, када их је гађала Република Ирска, па ипак РАФ није бомбардовао Даблин у знак одмазде, убијајући ирске жене и децу.

У Канади 2008. израелске присталице су повлачиле исту лажну паралелу. Шта да су грађани Торонта и Ванкувера били под ракетним нападима из предграђа сопствених градова? Како би се они осећали? Међутим, Канађани нису староседеоце сместили у избегличке кампове.

Бенџамин Нетањаху је рекао да не може да разговара са палестинским председником Махмудом Абасом јер он не представља и Хамас. Онда када је Абас оформио заједничку владу, Нетањаху је рекао да не може да разговара са Абасом јер је пристао на уједињење са терористичким Хамасом. Сада каже да може да разговара са њим ако прекине сваки контакт са Хамасом - иако тада неће представљати Хамас.

У међувремену, велики левичарски израелски филозоф Ури Авнери, 90-годишњак који се још увек добро држи - је уочио најновију опсесију своје земље: опасност да ће ИСИЛ сравнити запад из свог ирачко-сиријског „калифата“ и стићи на источну обалу реке Јордан.

„Нетањаху је рекао“ како каже Авнери, „ако их не заустави израелски гарнизон на реци Јордан појавиће се на улазу у Тел Авив.“ Истина је, наравно, да би израелска авијација сломила ИСИЛ оног тренутка када би се усудили да пређу границу ка Јордану, било из Ирака или из Сирије.

Важност овога, у сваком случају, јесте да ако Израел задржи своју војску на Јордану, како би заштитио Израел од ИСИЛ-а, будућа „Палестина“ неће имати границе и биће енклава унутар Израела, окружена израелском територијом са свих страна. Овде није реч о одвратном убиству три Израелца у окупираном делу Западне обале нити о одвратном убиству Палестинца у окупираном источном Јерусалиму. Нити је реч о хапшењу многих припадника Хамаса на Западној обали. Није реч ни о ракетама. Као и обично, у питању је земља.