ОТВОРЕНА НОВА ЛИНИЈА: Због чега све грађани зову болницу "Др. Лаза Лазаревић"
Дневно око 10 особа позове новоотворени телефонски број Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", уведен да би пацијенти и други грађани добили савете о заштити менталног здравља, изјавила је директорка те установе др Славица Ђукић Дејановић.
Славица Ђукић Дејановић каже да грађани постављају различита питања, од оних "техничке природе", коме да се јаве ако претпостављају да њихов комшија има ментални проблем, до оних да ли је довољна доза лека или треба да је повећа.
Питања су врло су хетерогена и то говори да је један сат недовољан, али наше тренутне могућности су такве да не можемо дуже од сат времена да посветимо тој линији - рекла је др Славица Ђукић Дејановић, истичући да се не ради о СОС линији.
Директорка додаје да, у зависности од тога колико су они који позову опширни, дневно буде између пет и 15 телефонских позива.
"Огроман број пацијената зове, а молим све које зову, да се информишу и буду сажети. Ми се трудимо да будемо сажети у одговору, да би што више особа могло да добије информацију. Кад имамо осам до 10 позива дневно, можемо свима све лепо да објаснимо", навела је Славица Ђукић Дејановић.
Иначе, поред отворене телефонске линије, Клиника нуди информације на сајту, у вези са најразличитијим обољењима и сметњама, а ажурирају се једном недељно. Отворена врата су сваког четвртка од девет до 12 сати.
"На отвореним вратима смо схватили да многи имају проблем да погледају терапеута у очи, да питају све што их занима. Зато смо се определили да омогућимо да на Линији 2-3 могу да нас питају све оно што се стиде да нас питају уживо", истиче Славица Ђукић Дејановић.
Србија, додала је докторка, као и земље региона, убраја се у земље у којима се касно откривају депресија и други ментални поремећаји - тек кад имају озбиљне последице и по оболелу особу и по окружење.
ОВО СУ СИМПТОМИ ДЕПРЕСИЈЕ
Особа која најмање две недеље нема довољно расположења, енергије, животне радости, иницијативе, има проблем са сном, нема добру концентрацију, има масу телесних тегоба, и то траје најмање две недеље, има такозвану депресивну епизоду.
"Та особа вероватно сама неће моћи да изађе из тога, већ јој је потребна стручна помоћ. Неки ту прву епизоду просто сакрију и од самих себе, али онда дође друга, тежа и свака наредна која је све тежа" оценила је Славица Ђукић Дејановић.
Она каже и да је највећи проблем, када је реч о менталном здрављу, неразумевање менталних обољења.
"Ментални поремећај треба разумети и треба бити свестан да постоје стручњаци који ће на адекватан начин некада само попричати, некада дати сугестију о промени стила живота, а некада дати и лек", каже Ђукић Дејановић.
Како каже, људи су, не само у Србији, све депресивнији, а Светска здравствена организација проценила је да ће 2020. године депресија бити други фактор онеспособљености за рад, после кардиоваскуларних болести.
"Модерне болести су болести менталног склопа људи и то једна реалност од које се не може побећи, али се може учити како да се особа ментално ојача, како да се превенирају обољења или како их рано открити и започети са лечењем на време", подвукла је директорка Клинике.
Она је посебно истакла значај Програма за скрининг на депресију, за рано откривање депресивних поремећаја, које је покренуло Министарство здравља.
Узимање таблета на своју руку је опасно и води у таблетоманију
Говорећи о прекомерној употреби седатива "на своју руку", истакла је да је то још један од великих проблема, иако је пре неколико година направљена рестрикција прописивања бенсединских лекова.
"Бензодијазепини су "пилуле среће", опуштају особу, изазову сан код оних који лоше спавају, опуштају мишиће, имају одређене предности код оних код којих треба да изазову те предности, али те лекове искључиво може преписати психијатар", нагласила је Славица Ђукић Дејановић.
Она каже да је проблем сведен у толерантне оквире од када се бенседини не купују у апотекама, али напомиње да још нисмо решили проблем.
"Још има оних који од комшинице позајмљују лек, оних којима су друг или другарица рекли да је добро да попију увече кад не спавају . Не користе стручна мишљења пре него што дођу до лека и то је, заправо, пут да се развије таблетоманија која је јако опасна зависност", закључила је Славица Ђукућ Дејановић.
Прочитајте и: