ПАС КИНЕСКОГ ЦАРА: Пратила га је легенда да се претвара у лава, а данас је најбољи друг многих малишана
Мали пси посебно су популарни последњих година у градској средини, с обзиром да највише одговрају условима које диктира живот у стану. У мноштву минијатурних чупавих створења издваја се једна раса о којој се причају легенде.
Ши-цу је пас малих димензија (може нарасти до 27 центиметара и тежити од 4 до 7 килограма), али великог и храброг срца, дружељубиве нарави, прави породични пас, веран својој кући и толико захвалан за гајење да се чак ни не лиња.
Лако их је препознати - имају по две или три боје на себи (поред жућкасте или црне, бела је скоро увек доминантна) малу њушку и велике очи. За Ши-цуе незаобилазна је и дуга длака, али и ошишани пси имају специфичан изглед крзна. Донекле су јако слични бишонима и малтезерима и зато често бивају помешани са њима.
Пас који је пратио Буду
Ови мали чупавци су веома важни за традицију земље из које долазе. Иако потичу из Тибета, сматрају се кинеском расом паса зато што су били одгајани управо на дворовима славних кинеских царева. Стога се веома често може чути и да је у питању "краљевски пас", а то објашњава и зашто понекад испољавају велику дозу уображености.
Још један чест надимак за Ши - цуа јесте "пас лав" - легенда каже да је Буду на својим путовањима пратио управо овај пас који је, када би ситуација то налагала, имао способност да се истог часа претвори у лава.
У Кини третирани као ствар престижа
Тешко је утврдити тачан период од када је Ши-цу кренуо да се развија, али се поуздано зна да су у време династије Шинг (око 1644) ови пси добили данашњи облик.
Од тада, њихово узгајање у Кини била је ствар престижа, а ништа другачије није ни данас. Европа се упознаје са њима тек тридесетих година прошлог века и од тада стичу планетарну популарност.
Не лињају се, али захтевају посебну негу
Ови пси су веома прилагодљиви и више него идеални за кућне услове јер у току целе године ова раса губи само две-три длаке.
Ипак, захтевају посебну негу, редовно четкање и одласци на шишање се подразумевају, али на све те обавезе нећете потрошити много новца и времена (шишање се може обављати на два месеца, а четкање једном или двапут дневно је сасвим довољно).
Ши-цу никада неће одбити позив на игру, а не треба му пуно да се спријатељи са сваким чланом породице понаособ. Чак и према странцима он има посебан однос: на почетку ће се понети заштитнички према својој територији, лајући на свакога ко се нађе на кућном прагу, али врло брзо ће госта прихватити као пријатеља дома. Наравно, Ши-цу поред људи воли да се дружи и са псима и највећу пажњу ће посветити припадницима своје расе.
Постоји неколико болести које ови мали чупавци могу добити, па им стога треба посветити пажњу када је у питању редовна шетња и физичка активност. Дефинитивно је најбитније чешљати их редовно и водити рачуна да им се длака не мрси, те да им бркови увек буду чисти. Ако се испуне ови ситни захтеви, Ши-цу ће моћи да поживи и до петнаест година, што је изузетна бројка за псе.