Планови Министарства правде после првих 100 дана
БЕОГРАД - Министар правде Никола Селаковић оценио је да је за првих 100 дана рада ове Владе његово министарство постигло добре резултате у области законодавства, инфраструктуре, нових правосудних професија и најавио низ нових подухвата у наредном периоду.
Министар је истакао да се за разлику од досадашњих активности на доношењу нових закона у наредном периоду тежиште пребацује на добру припрему за примену закона јер само тако он може дати добре и ефикасне резултате.
Најбољи пример за то је, како је навео, Закон о прекршајима за који се темељно припемао више од пола године пре почетка његове примене, а који је већ дао изузетно добре резултате.
Када су у питању судови, министарство такође има велике и амбициозне планове на реконструкцији и ревитализацији, реновирању и адаптирању и изградњи правосудне инфраструктуре. Тако ће 1. септембра у Београду почети са радом први темељно уређен правосудни објекат после готово 40 година у Булевару Николе Тесле 42 а.
То је зграда у којој је некада био "Аероинжињеринг", а која је реновирана у суд за намене парничног одељења Првог основног суда у Београду. У њој ће радити око 650 људи, са 102 суднице одлично опремљене. Осим ње, завршена је зграда Прекршајног суда у Шапцу који до сада није имао своју зграду.
Након што се усели у зграда у Булевару Николе Тесле, Министарство планира да крене са радовима на згради бившег Петог општинског суда у Устаничкој улици и да у првом тромесечју наредне године у њу усели цео Прекршајни суд у Београду који је сада раштркан на 14 локација у граду.
"Планирани су и радови на згради у Катанићевој улици, од око 17.000 квадрата и на крају круна свега тога за Београд је потпуно реновирање и реконструкција "Палате правде" у Савској улици", рекао је Селаковић.
Најавио је и рад на објекту за зграду Апелационог суда у Крагујевцу, у налажењу доброг решења за Апелациони суд у Новом Саду али и у другим мањим местима као што су Сјеница, Петровац на Млави, као што су сместај за тужилаштава у Сомбору или Убу.
"Имамо један велики, амбициозан план, он је до сада изгледао као списак лепих жеља, сада су захваљући великом преданом раду људи из Министарства правде, те жеље почеле да постају реалност", закључио је Министар правде.
На предлог Министарства правде Скупштине Србије је од краја априла усвојила сет од осам закона, међу кјојима су четири потпуно нова закона, закон о извршењу кривичних санкција, Закон о пробацији, Закон о правобранилаштву и Закон о мирном решавању спорова, а четири са изменама и допунама - Закон о ванпраничном поступку, Закон о извршењу и обезбеђењу, Закон о парничном поступку и Закон о кривичном постуку.
Када су у питању правосудне професије, прошле седмице извршена су прва именовања јавних бележника у Србији након више од 80 година, са циљем да се у Србији успостави добар, стабилан и одржив систем јавног бележништва, подсетио је министар.
Именовано је још 87 приватних извршитеља, тако да укупан број извршитеља сада износи 217 што чини укупно 70 посто од броја предвиђеног броја извршитеља у Србији.
Када је у питању делатност Управе за извршење кривичиних санкција која је под окриљем Министарства правде, Селаковић је истакао рад на реновирању, адаптацији и изградњи нове инфраструктуре.
"У Нишком затвору је завршен павиљон Ц који није темељно преуређиван, ни реновиран од 1910. године од када је отворен. Он је сада отворен за 246 лица. Када га упоредите са оним старим павиљоном, његов капацитет је у овом случају мањи, али из разлога што смо га привели најбољим европским стандардима", нагласио је министар.
Такође, у Суботици је отворен и нови павиљон на економији окружног затвора у који може да буде смештено, у отвореном третману, укупно 48 осуђеника који имају одличну прилику, да се испрофилишу у делатностима ратарства, повртарства или сточарства, јер та економија, према речима министра, располаже са око 90 хектара обрадивих површина и остварује приносе.
Министар је похвалио сарадњу са министарствима правде, БИХ и Републике Српске, као и наставак сарадње са Македонијом, Бугарском и Румунијом.
"Наравно, та сарадња се највише односи на сарадњу правосуђа Србије са правосуђима тих земаља, односно на заједничку борбу против корупције, тероризма као и организованог криминала у свим његовим облицима било да је у питању недозовољени промет дрога, људи, капитала.