Победа у Хумској, предигра за последњи корак ка европском циљу
Победа остварена "на мишиће" доноси задовољство али и стрепњу пред реванш, јер у неким тренуцима сусрета црно-бели су били далеко испод свог нивоа, а до остварења европског сна очекује их онај најтежи, завршни корак гостовање у Бакуу.
Пред почетак првог сусрета са Нефчијем из табора Партизана, прижељкивали су победу и мирну мрежу за спокојнији пут у Азербејжан. Победу јесу остварили, али мрежа Лукача није остала мирна (3:2). Стрепеће навијачи црно-белих до Лиге Европе бар још седам дана, док се не одигра реванш и стави точка на овај двомеч. Победа која је синоћ у Хумској остварена “на мишиће” не гарантује ништа, треба је потврдити.
После свега седамнаест минута игре на семафору је стајало, тада се чинило великих 2:0 (Силва 10,17) за Нефчи. Црно-бели су деловали тотално растројено, свако је играо своју игру, а развијање нечег озбиљнијег онемогућио је лош терен по коме је лопта одскакала како је хтела. Онда су се изабраници Марка Николића пресабрали и ношени хуком са трибина показали свој инат и стигли до поравнања а потом и до победоносног гола. Преокрет Партизана потпомогли су у играчи Нефчија са два аутогола.
Истина по истеку првих 90. минута на семафору је стајало 3:2, али публика није могла да буде задовољна ни са чим осим резултатом јер ни једна од екипа није показала онај потребан ниво квалитета за играње у Лиги Европе. Али пишу се пласман и резултат, а не лепршава игра и агтрактивни потези. До исписивања нове странице клупске историје, црно-беле чека завршни, најтежи корак, гостовање у Бакуу. Оно што је битно за Партизан, за српски фудбал уопште је да је победа у Београду остварена и да сада чета Марка Николића може храбро и одлучно да крене на реванш и да далеко од своје куће оствари изузетно вредан тријумф. Што материјално, што морално ....