Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Почиње суђење Насеру Орићу за злочин против ратних заробљеника

28.09.2015. 10:16
Пише:
Србија Данас
Naser Orić
Насер Орић / Извор: Профимедиа

У Суду Босне и Херцеговине данас почиње суђење ратном команданту Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, оптуженим за злочине против ратних заробљеника на подручју Братунца и Сребренице.

Почетак суђења у предмету “Орић и други” заказан је за 10 часова, саопштено је из Суда Босне и Херцеговине, пишу локални медији.

Орића и Мухића оптужница терети да су током рата и оружаног сукоба између Армије РБиХ и Војске Републике Српске на подручју Сребренице и Братунца поступали супротно одредбама међународног хуманитарног права и Женевских конвенција.

У оптужници се наводи да су оптужени током 1992. године у местима Залазје, Лолићи и Куњерац, убили три заробљеника српске националности. Орић и Мухић терете се за кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника.

Судиће му само за три убијена Србина!

Орић је током рата у БиХ био заповедник 28. дивизије Армије БиХ, која је деловала на ширем сребреничком подручју.

Против њега је због ратних злочина вођен и поступак по оптужници која је подигнута пред Хашким трибуналом, који га је ослободио кривице.

Злочини у селима Залазје, Лолићи и Куњерац том оптужницом нису били обухваћени, а истрагу против Орића због тога је одвојено отворило Тужилаштво за ратне злочине Србије.

Максимална казна

Максимална казна која у БиХ може бити изречена износи 45 година затвора. Међутим највећа казна која је изречена у овој држави износи 42 године за двоструко убиство. У Уставу Републике Српске прописано је да судови за најтеже облике кривичних дела могу да изрекну чак и смртну казну. Међутим, Протоколом 6. Европске конвенције о заштити људских права, који је саставни део Устава БиХ, та могућност је искључена.