Полазак у школу: Шта то брине родитеље?
Полазак у школу представља једну од највећих промена у животу детета, а 1. септембар се приближава стрмоглавом брзином. Међутим, овај период је према најновијим истраживањима стреснији за родитеље.
Промене преласка из предшколске установе у школу је здрав стрес за свако дете, јер утиче на развој индивидуалности која је неизбежна етапа у току одрастања и развоја личности. То је онај тренутак када дете треба да се избори за своје место у друштву. Међутим, управо то је највећи страх сваког родитеља: ДА ЛИ ЋЕ МОЈЕ ДЕТЕ ИМАТИ ПРИЈАТЕЉЕ?
Према истраживањима, сваки трећи испитани родитељ забринут је због социализације детета, док тек сваки једанаести размишља о томе да ли ће његово дете одржати корак са школским програмом и какав ће успех постићи. Дакле, ако сте мислили да је новац за куповину школског прибора и књига, оно што оптерећује родитеље у Србији, грдно сте се преварили.
Правила игре
Ова чудна родитељска фобија свакако је оправдана, јер је процес социјализације веома важан за формирање особе. За уклапање детета у друштво, поред школе битна је и породица, па одатле још већи притисак на родитеље, јер се онда доводи у питање васпитања детета, односно њихов успех у родитељству.
Процес социјализације, односно ране социјализације, најважнији је у предшколском и школском узрасту, јер деца скоро пола дана свог времена проводе у школи. Дете стиче навике и усваја правила понашања своје околине. Социјализацијом дете учи обрасце културе и прихвата друштвене вредности који су у складу са околином у којој живи.
Социјализација у оквиру школе спада у такозвану секундарну социјализацију, где се пре свега развија критичко и самокритичко мишљење, па није ни чудо што су родитељи забринути да ли ће се њихово дете уклопити у друштво.
Ново искуство и нови пријатељи
У појединим земљама , основне школе имају програм упознавања ученика пре самог поласка у школу. У нашој држави ово није пракса, па деца долазе у потпуно нову средину. Међутим, могуће је да ће дете наставити школовање са неким из предшколског.
Оно што је јако важно је то да родитељ на врши притисак на дете што се тиче нових познанстава, јер ће се свако дете по својим способностима и афинитетима пронаћи место које му припада.