Помоћ дијаспоре у ковертама

Ако се укључе остали трансфери, као што су пензије, алиментације и наследства прилив је нешто више од милијарде евра. Надлежни, ипак очекују да ће ове године од наших земљака стићи сличан фонд као и ранијих година, односно да ће бити "тежак" око три милијарде евра. Најберићетније године, када су у питању дознаке су оне пре велике светске финансијске кризе, када се према незваничним подацима, сливало и више од четири милијарде долара. Те се девизе углавном доносе у земљу у ковертама директно, шаљу се по рођацима, пријатељима или чак преко возача аутобуса. Дакле, заобилази се легални трансфер преко банака, јер наши гастрабајтери кажу да су велике провизије.

Имајући то у виду у наредном периоду очекујемо повећање прилива по овом основу на шта указује и повећање откупа девиза од становништва кроз мењачке послове. Ипак, ове године дознаке током лета нису утицале на девизни курс, који је уместо да пада, као у ранијем периоду сада јачао. Према речима Ђорђа Ђукића са Економског факултета у Београду, због лоших економских прилика, и мање страних инвестиција, евро је на садашњем нивоу.

На јачање наше валуте не могу да утичу само девизе од наших људи који раде ван земље, уз много већа улагања. Иако држава нема тачан преглед колико  новца у земљу уђе сваке године, јер се то само непрецизно може пратити кроз мењачке послове, јасно је да је тренд у опадању, преносе "Вечерње Новости".

Криза је учинила да се више штеди, а с друге стране све се мање гастарбајтера после пензионисања враћа у Србију. Такође, они који већ раде у иностранству са собом воде целе породице. Оно што пад прилива девиза од дознака наизглед чини мањим јесте развој туризма. Манифестација од Сабора трубача у Гучи до новосадског Егзита, или слављења нове године, земљи доносе краткорочни девизни прилив. Тога није било до пре само петнаест година. Међутим, и поред тог новца, дознака је све мање.