ПОРОДИЦА ГОЈКОВИЋ: Јанковић није достојан функције омбудсмана
БЕОГРАД - Родитељи Предрага Гојковића, који је пре више од две деценије пронађен мртав у стану омбудсмана Саше Јанковића на Новом Београду, не верују у "службену верзију" да је реч о самоубиству, не упиру прстом ни у једног актера случаја, укључујући Јанковића, али сматрају да је он недостојан функције коју обавља.
Гојковићи, Милко и Винка, у првом јавном обраћању, тврде да је њихов син убијен и да то "знају и његови другови Саша Јановић, Ђорђе Грубачић и Саша Мишић".
Посебно су огорчени појединим реаговањима, посебно сумњама зашто су се сада огласили, јер, како наводе, две деценије покушавају да дођу до истине о смрти свог сина, на коју, како истиче мајка Винка, имају једнако право као и родитељи Даде Вујасиновић и убијених гардиста, за које се годинама службено тврдило да су извршили самоубиство.
Отац Милко је испричао и да је у многим покушајима да сазна истину у једном тренутку готово досадио тадашњој јавној тужитељки, чијег се имена не сећа, а не зна, каже, ни да ли је још жива. Она му је, тврди, једног дана рекла: "Чика Гојковићу, видим да сте много заинтересовани и ако вам је то сатисфакција рећи ћу Вам да ово није самоубиство…Дођемо до врха али даље не можемо…".
Предрагови родитељи рекли да никада нису и неће одустати од тражења истине о смрти свог сина, јер, кажу, многе чињенице говоре у прилог томе да није реч о самоубиству.
Управо зато су својевремено поднели кривичну пријаву против NN извршиоца. "Ми никада нисмо изјавили да је он (Саша Јанковић) убица и никада нећемо, али неко од њих тројице јесте и зато смо поднели тужбу против NN извршиоца", говоре Милко и Винка.
Посебно их је, кажу, повредила недавна изјава Саше Јанковића да "родитељи Предрага Гојковића праве ријалити у јавности". Сматрају да би неко ко је Заштитник грађана требало другачије да се понаша.
Тог трагичног дана, 1. априла 1993. чекали су Предрага да дође кући, у Лозницу. Требало је, испричали су, да иде на неку свадбу, за ту прилику је купио и нову кравату, а из дома у којем је боравио у Београду, спаковао је све зимске ствари, укључујући и компјутер који је требало да "ојача" и доради у Лозници.
Уместо сина, истог дана увече око 21.30 дочекали су полицију, која је им је саопштила шокантну вест у коју никада нису поверовали и никада неће.
Отац Милко је испричао да је сутрадан отпутовао у Београд, у МУП, да преузме синовљево тело.
У Београд је допутовао са синовцем, а у МУП-у у улици 29. Новембра, дочекао их је Ђорђе Грубачић, који је, како је рекао, наводно у тренутку смрти Предрага био у стану, али у купатилу .
"Изјавио ми је саучешће, а онда ми је рекао: Чика Милко, ја га нисам убио. После је то рекао и мом синовцу који га је упитао: А ко га је убио, што је Грубачић прећутао", испричао је отац Милко.
Отац тврди да је према свим чињеницама - улазној рани на лицу, излазној на врату, положају тела и пиштоља - јасно да није реч о самоубиству, те да су одмах после преживљеног шока покушали да истраже тај случај.
Он је, такође, уверен је да је тело његовог сина померано "на начин како је то некоме одговарало".
Милко и Винка су разочарани јер кажу да су веровали у државу, веровали су да није могуће да се праве mannipulacije са неким ко је изгубио живот.
"Али, видели смо да није тако", навео је отац, истакавши да и различити искази Саше Јанковића, из чијег пиштоља је пуцано, доказују да је "цео процес монтиран".
У прилог томе, отац Милко наводи да јавни тужилац није изашао на лице места, да је записник из кога произлази да су Јанковић и Мишић имали барутне честице на рукама добио тек након шест-седам месеци, а када је тражио да се поступак убрза, предмет је био изгубљен на путу од једне до друге инститцуије.
"Пуно је недоумица", каже Милко.
Мајка Винка тврди да да им је одмах речена истина да би они другачије реаговали, али у тврдњу да је њен син "сам себи одузео живот нехотично", она не верује и никада неће.
Према њеним речима, Предраг је био друг са Сашом Јанковићем, Сашом Мишићем и Ђорђем Грубачићем, о чему сведоче и њихове заједничке фотографије.
Родитељи сумњају у самоубиство сина и зато што је Саша Јанковић оружани лист из лозничке полицијске управе добио дан уочи трагедије. Испричали су и да је Предрагов ујак Перо Вишњић петнаестак-двадесет дана од трагедије позвао девојку Саше Јанковића, његову садашњу жену којој је био професор, да у Градској кафани попију кафу и поразговарају о целом случају.
На тај састанак она је дошла са Сашом Јанковићем, прича отац и додаје да је Јанковић током разговора седео насупрот Вишњићу и да је у једном тренутку повукао сако како би показао да има пиштољ.
Радовали су се, кажу, успостављању институције Омбудсмана у Србији верујући да ће им она омогућити да сазнају истину о смрти свога сина.
Када су, међутим, видели ко је на ту позицију именован, покушали су да преко Скупштине Србије то спрече, али нису успели ни тада, ни 2012. када је Јанковић реизабран.
Схватили су да ће врата те институције за њих заувек остати затворена. Зато, кажу, нису ни покушавали иако је, сматра Милко, институција Омбудсмана једно, а личност Саше Јанковића нешто сасвим друго.
Од Јанковића и даље очекују одговоре на више питања, између осталог и на то "како су трагови барута дошли на ваше руке, зашто сте рекли да нисте улазили у собу у којој је мртав лежао Предраг, а данас тврдите да сте га мазили по глави, иако је обдукцијом утврђено да на његовој глави није било трагова барута и зашто сте пиштољ држали необезбеђен".
Такође, они траже објашњење како то да је оружани лист добијен дан пре трагедије, затим како то да је отац Саше Јанковића за трагедију сазнао одмах, а они тек више сати касније.
Родитељи питају и да ли је отац Саше Јанковића био пријатељ са тадашњим начелником лозничке полције и да ли је говорио истину када је говорио да му је Предраг био "најбољи друг" или када је рекао да "нису били блиски".
Предрагова мајка од тражења истине, уверава, никада неће одустати и на то, како је истакла, има право као и мајке Даде Вујасиновић и гардиста који су нађени мртви у Топчидеру.
"Нас не интересује Саша Јанковић, нити било чија каријера, институција Заштитника грађана је нешто друго, а он је појединац и има да одговара као сваки други за учињено и неучињено", поручио је отац Милко Гојковић.