ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО ДЕВОЈЧИЦЕ ПРЕ АУШВИЦА: Ово је "загребачка Ана Франк"!

Порука девојчице је потписана на меморандуму и са жигом адвокатске канцеларије њеног тате Стјепана Дојча. Кажу да је њен отац био занимљива и врло друштвена личност и да је волео фотографије и позориште. Био је пријатељ са Титом Строцијем, који му је предложио да ћерку Леу упише у дечије позориште.

Прву улогу одиграла је са пет година у Великом позоришту. Након премијер Фриденрикових "Граничара", где је Леа глумила Приску, Марија Ружичка Строци је написала како "још није срела тако мало створење које са таквом непосредношћу и уверљивошћу глуми и говори позамашне текстове". Након пажљивог истраживања Леиног живота, редитељ Бранко Иванда је пренео њену животну причу за потребе филма "Леа и Дарија". Мада, он за конкретно писмо, није чуо.

Да би избегла прогон, Леа је са својом породицом прешла на католичанство, али је упркос томе избачена из позоришта. Наиме, Законском одредбом о заштити културе хрватског народа из 1941, Јеврејима је било забрањено учествовање у креирању културног живота земље.

Леа преминула на путу за логор, само отац преживео

Према налогу усташких власти у мају 1943. године, 1700 Јевреја је приведено упркос вештом избегавању логора. Тада је Леа са мајком и братом Сашом била депортована за Аушвиц. Леа је имала само 16 година и умрла је током транспорта, док су мајка и брат преживљавали страхоте нацистичких логора. Њен отац се спасао јер се сакрио на инфективном делу у Болници Сестара милосрдница. Стјепан Дојч умро је 1959. године у Загребу и сахрањен је на јеврејском делу гробља на Мирогоју. На његовом гробу стоји и Леина слика.