ЈЕЗИВА ИСПОВЕСТ КАНИБАЛА: "Људске груди су најукусније месо које сам пробао"
Ветеран Грађанског рата у Америци Алфред Пекер, који је због епилепсије отпуштен из војске, ушао је у индијанску агенцију Лос Пинос у близини Ганисона и отворио душу, након чега нико од присутних није остао равнодушан.
Деветог фебуара 1874. године шесторица мушкараца кренула су у Монтроуз, место на ободу Стеновитих планина са надом да ће се обогатити. Купили су залихе хране и кренули ка Ганисону, где је наводно било много злата. Ипак, један од њих је у априлу изнео невероватно признање.
Мучени глађу, он и његови сапутници почели су да једу једни друге!
Упркос томе што је првобитно оповргавао прибегавање канибализму, Пекер је ипак признао: - Људске груди су најслађе месо које сам икад пробао.
Он је најпре тврдио да су га оставили сапутници и да је преживео тако што је јео латице руже. Међутим његова ухрањеност и количина готовог новца који је имао код себе говорили су другачије, па су људи из агенције посумњали у причу да је јео само смолу и цвеће.
Прво признање је имао у мају, али је негирао да је било кога убио, пише Дејли мејл.
- Старац Свон је први умро, а појело га је осталих пет особа отприлике 10 дана откако смо отворили камп. Пет или шест дана касније, умро је и Хамфри, па је и он поједен. Код себе је он имао око 133 долара - рекао је Пекер генералу Адаму.
Пекер је тврдио да је нашао новчаник и да је само узео новац.
- Након неког времена, док сам ја носио дрва за потпалу, Бучер је такође несрећним случајем погинуо, па је и он поједен. Тада је Бел упуцао "Калифорнију" Своновим пиштољем, а ја сам убио Бела. Упуцао сам га, а онда сам прекрио остатке, а са собом сам узео велики комад - причао је Пекер.
Одмах након признања, он је ухапшен и послат у затвор у Сагуачеу.
Тела жртава открио је тек у августу новинар магазина "Харперс викли" Џон А. Рендолф. Обдукција тела није показала да је верзија коју је Пекер испричао истинита.
Ипак, пре него што је истрага завршена, Пекер је подмитио затворског чувара и побегао је од правде. У бекству је био све до 1. марта 1883. године, када је откривен у Чејену, где је живео под лажним именом Џон Шварце.
Неколико дана касније, имао је још детаљније признање генералу Адамсу, али је још увек негирао убиства.
Тврдио је да су у камп кренули са довољно хране за седам дана, али су након десет дана били одсечени од света после олује, па су морали да се хране латицама руже и смолом.
Мучни детаљи тек су следили.
- Једног јутра сам риђбрадог Бела затекао слуђеног поред ватре, како пече комад меса. Месо је исекао са ноге немачког касапина Милера, чије је тело лежало низ поток, са лобањом разбијеном секиром - рекао је Пекер.
Према његовом сведочењу, још тројица су лежала недалеко од ватре.
- Када ме је видео, Бел је подигао секиру и кренуо ка мени, али сам га упуцао у стомак. Пао је лицем на доле, а секира му је испала. Зграбио сам секиру и ударио га у главу - рекао је Пекер.
Он је тада прекрио тела жртава, али је узео један комад меса.
- Направио сам нову ватру, испекао сам месо и појео га. Сваког дана сам покушавао да побегнем одатле, али нисам успевао, па сам живео на месу тих људи током већег дела од тих шест дана - рекао је он.
Пекеру је суђено у априлу 1883. године у Лејк Ситију у округу Хинсдејл. Проглашен је мртвим и осуђен на смрт. Касније је суђење поновљено, па је добио 40 година робије.
