Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ПОТЕЖИЦА О СВИМ ДЕТАЉИМА ОТМИЦЕ: Сећам се да смо махнули једни другима, а онда се зачуо ПРАСАК!

15.03.2016. 07:49
Oliver Potežica
Оливер Потежица / Извор: Фото: Youtube printscreen/ Радио Телевизија Војводине

Оливер Потежица, српски амбасадор у Либији, открио је Радној групи МСП да су убијени службеници Јовица Степић и Слађана Станковић сами тражили да са њим пођу на пут за Тунис, током којег су отети.

Потежица је у сведочењу навео да су Јовица и Слађана знали споредне путеве на траси од Трииполија до Туниса и да су се зато сами понудили да му помогну да са породицом безбедно пређе тај пут. Како је рекао, до отмице је дошло на улазу у Сабрату и то у тренутку кад су се растајали, када је Потежица наставио свој пут ка Тунису, док су Слађана и Јовица планирали да се врате у Триполи.

ПОТЕЖИЦА СЕ БРАНИ: Нисмо знали да смо били мете, тог кобног дана су Слађана и Јовица били у аутомобилу број 001

Slađana Stanković i Jovica Stepić
Слађана Станковић и Јовица Степић / Извор: Танјуг

Потежица је до детаља описао како се десила отмица, али није навео могуће мотиве за отмицу наших држављана.

Наводимо детаље његовог сведочења:

- Око 13.15 х кренуо сам на пут из Триполија у Тунис како бих пребацио породицу у Београд, али и како бих у Тунису одржао састанак са амбасадорима из осталих измештених српских амбасада у региону. Пут којим сам прошао најмање 60 пута није био безбедан због локалних сукоба, па су ми се службеници Слађана Станковић и Јовица Степић сами понудили да крену са мном. Нисам то ја тражио од њих, већ су се они добровољно понудили. Степић је рекао како познаје Либијца Ел Ганудија, којег ја нисам познавао, а који је требало да нас превезе околним безбедним путевима до границе са Тунисом - навео је Потежица, пише Информер.

- Главни пут иде уз море, али он није био сигуран, док околни иду копном и требало је да преко њих имамо миран и сигуран пролаз. Слађана и Јовица су ми рекли да су раније ишли тим путевима и да неће бити никаквих проблема, док ја, признајем, никада раније нисам прошао туда – написао је Потежица у одговору Радној групи.

ПОТЕЖИЦА СЕ АКТИВИРАО: Тражио од шефа либијске дипломатије више информација о погинулим Србима

Slađana Stanković
Слађана Станковић / Извор: Танјуг

Онда је Потежица објаснио зашто су Јовица и Слађана били у првим колима.

-Рачунали смо да је безбедније, да је боље да све локалне власти од града до града не знају куда пролазимо. На пут смо кренули у три возила. У једном „хјундаи сонати“ били су Јовица и Слађана, и то само зато што по протоколу то возило није било предвиђено за амбасадора јер је било старије. Потежица је био у џипу „хјундаи“, док је Степићев пријатељ Ел Гануди био у тећим колима.

КО ЈЕ КРИВ ЗА СМРТ СЛАЂАНЕ И ЈОВИЦЕ? Амбасадор Потежица под истрагом

Отмичар Ел Дабаши рањен и ухапшен

Вођа клана Дабаши из Сабрате рањен је у сукобима у Сабрати и од 27. фебруара налази се у заробљеништву у Триполију. Био је главни сарадник ИС у западној Либији, а финансирао се пљачкама и отмицама.

Детаљи отмице

- Кад смо се растали, стали смо на раскрсници код неког комплекса. Хтео сам са породицом да наставим даље ка Тунису, а Јовица и Слађана су кренули даље за Триполи. Сећам се да смо махнули једни другима. Онда се зачуо прасак – два возила су се закуцала у Јовичину и Слађанину сонату. Њега су одмах убацили у кола, а њу су замолили да сама пређе - наводи Потежица.

- Одмах смо потрчали за њима. Ел Гануди је узвикнуо „Зашто то радите, то су моји пријатељи?!“, и тада су почели да пуцају и тад су ранили Ел Ганудија у ногу. Сели су у ауто и нестали, и од тада нисам више видео Јовицу и Слађану -тврди Оливер Потежица.

АМБАСАДОР И СЛУЖБЕНИЦИ ЋЕ БИТИ САСЛУШАНИ: Неопходно утврдити пуну истину и одговорност

Подсетимо, Станковићева и Степић отети су у новембру прошле године под нејасним околностима, а убијени су после више од 100 дана заточеништва у бомбардовању базе ИС.