ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ЗЛОСТАВЉАНЕ ДЕВОЈКЕ: Гледала сам како ми силују мајку (ВИДЕО)
"Видела сам како ми силују мајку, чим смо прешле границу продали су ме за 265 долара, моју мајку за 65", посведочила је ова двадесетдвогодишња девојка.
Млада девојка из Северне Кореје, Јеноми Парк (22), која је преко Кине и Монголије побегла у Јужну Кореју, испричала је шта је све доживела у држави где је рођена. Она је у Лондону поводом догађаја “Жене у свету” испричала да је истина о Ким Џонг Уну далеко од било какве шале.
“Била сам уверена да свемогући вођа може да чита моје мисли, да ће ме казнити ако само помислим нешто лоше“, рекла је она и додала да је детињство провела у Северној Кореји док је њом још владао Ким Јонг-Ил, али грађани осећају огромну разлику између њих двојице.
Јеноми је написала аутобиографију о свом детињству и рекла како се на Западу коначно осећа слободно.
“За мене је Запад рај, а Ким Џонг-ун криминалац који је убио милионе људи. Надам се да га не доживљавате као шаљиво створење“, рекла је.
Девојка је описала репресију коју режим спроводи у овој држави.
“Одрасла сам у страху, мајка ми је рекла да не смем ни да шапућем јер ме и бубе чују. Зидови свуда имају уши. Вечину времена проводили смо у гладовању и био је лускуз размишљати о било чему осим о пуком преживљавању. Када није било пиринча, моје сестре и ја јеле бисмо скакавце и мушице“, присетила се она.
Када је напунила 13 година, са мајком је побегла у Кину, али њихове муке тек тада почињу.
“Видела сам како ми силују мајку, чим смо прешле границу продали су ме за 265 долара, моју мајку за 65. Човек који нас је купио није био у стању да нас обе храни, па је мајку касније продао“, прича своју стравичну причу Парк.
Девојка се слободе докопала тек када је напунила 15 година. Како Кинези све илегалце враћају у Пјонгјанг, Парк је морала некако да стигне до Монголије, која признаје избеглички статус људима из Северне Кореје па их најчешће шаље натраг у Јужну Кореју.
“Преко пустиње Гоби сам пратила звезде према слободи. Када сам стигла у Јужну Кореју, све је блистало. Чак је и тоалет папир имао цветиће и мирисао. Слобода је за мене значила носити минђуше, не слободно говорити. И даље учим, не знам да ли ћу икада заиста научити шта значи бити слободан“, прича она.
