ПОТРЕСНО ПИСМО ЈЕДНЕ МАЈКЕ: Сине мој, зашто си ме заборавио?

Стид ме је што пишем, након несигурности и дугог чекања узела сам перо неколико пута, али су ми сузе сметале. Неколико су ми пута престале сузе, али ми срце није допустило. О, сине мој! Након дуго времена видим да си порастао, постао зрео и лијепо усклађујеш ствари. Имам једно право, да барем прочиташ ово писмо, а касније, ако желиш, поцепај га као што си учинио с мојим срцем.

О, сине мој! Пре 25 година за мене је био један веома радостан дан кад ми је докторка рекла да сам у другом стању. Мајке добро знају значај ових речи, то је мешавина среће и радости с почетком узнемиравања и многих промена у организму. После овога, држала сам те 9 месеци у свом стомаку, устајала сам с тешкоћом, спавала сам с тешкоћом, хранила сам се и дисала с тешкоћом и поред тога, ништа ми није умањивало љубав према теби. Напротив, из дана у дан она се све више повећавала и једва сам чекала да те видим.

Носила сам те, сине мој, уз потешкоћу за потешкоћом, бол за болом, радовала сам се твојим покретима (у стомаку), радовала сам се повећању твоје телесне тежине која за мене није била тешка. То су биле дуге муке, а касније долази она ноћ кад нисам ни ока склопила. Имала сам толико велики бол да то ниједно перо не може записати, а нити језик описати. Неколико пута сам се суочила очи у очи са смрћу, а онда си се појавио ти, твој плач се мешао с мојом радошћу и одстранио бол и ране.

Сине мој! Године су пролазиле, а ја сам те држала у наручју, купала сам те својим рукама, спавао си у мом наручју, дојила сам те својим млеком, остајала сам без сна само да би ти спавао, уморно сам те по цели дан држала, само да би ти био радостан, да бих радосно гледала твој осмех, нестрпљиво сам чекала да ти од мене нешто затражиш, па да ти то свим срцем дам, а то је за мене био врхунац задовољства. Пролазили су дани и ноћи, а ја сам наставила у овом стању, срећна дојиља, вредна служавка и гладна, све док ниси порастао и постао момак. На теби се показаше први знаци зрелости, а ја сам тражила на све стране да теби нађем лепу невесту.

Дође свадбени дан, а мени се одвојило срце, потекле су ми сузе радости за твој нови живот, као и за растанак с тобом. Прошли су тешки дани и видим да ниси више онај кога познајем, негирао си ме и заборавио моје право. Пролазе дани, а ја те не виђам, не чујем твој глас. Замрзио си особу која се према теби лепо понашала.

О, сине мој! Тражим само мало. Имај ме у виду, барем у равни са својим друговима, стави и мене на листу својих месечних обавеза, да бих те само мало видела.

Сине мој! Ослабила сам, умориле су ме патње, а и болест ме је снашла, с тешкоћом устајем, крећем се с тешкоћом и опет моје срце сије љубав према теби. Ако те неко једног дана буде поштовао, био би му захвалан читавог живота, а твоја мајка толико ти је добра учинила, а ти се не осврћеш на њу, понашала се лепо према теби, а ти је не награђујеш. Била је годинама твоја служавка, а ти заборавио све, докле је стигла твоја великоумност!

Сине мој! Кад год чујем нешто лепо о теби радујем се и ја, јер си мој род, али чудим се какав сам грех учинила што ме не посећујеш и не желиш да ме очима видиш. Да ли сам ти икада ускратила право према мени?! Стави ме у најмању руку у положај једне обичне служавке и дај јој њену заслугу. Покажи мало благости према мени, дај ми моју награду и понашај се лепо према мени, јер Бог воли оне који се добро понашају.

О, сине мој! Желим да те видим, не желим ништа више од тога. Допусти да видим облик лица твог!

О, сине мој! Срце ми плаче, а сузе саме теку. Ти настављаш свој живот, а људи причају о твом добром моралу и уважавању према њима.

О, сине мој! Зар није дошло време да се твоје срце смилује једној старици која је препатила и коју жеља за тобом уби од чекања. Разорио си њена осећања, разљутио си њено срце у тој мери да су јој се и сузе осушиле на очима.

Не жалим се и не молим се против тебе, не показујем своју љутњу. Уколико моја бол пређе облаке и стигне до врата неба, стићи ће те моја клетва, а над тобом и твојом породицом слиће се несрећа.

Не, нећу то учинити, ти и даље остајеш душа моја, срећа и пролеће мог живота. Увери се, сине мој. Коса почиње да ти бели, проћи ће године и ти ћеш остарити, а награда је према раду. Написаћеш писмо сину свом са сузама у очима, као што ја теби пишем. И знај да код Бога сакупљају се жалбе.

О, сине мој! Бој се Бога због своје мајке, заустави јој сузе, обрадуј је у њеној несрећи, а затим, ако желиш, поцепај њено писмо. И знај, ко чини добро, себи га чини, а ко се лоше понаша, себи штету наноси.