Поучна прича о себичности - како отићи у РАЈ
Сањао једном неки човек да је умро. Обрео се у једној великој просторији а поред њега стајаше човек сав у белом, пријатно му се смешећи.
На средини собе налазила се чинија пуна неке укусне хране од чијег му је мириса потекла вода на уста. Око стола су седели људи видно изгладнели, упалух образа и болесног изгледа. Имали су кашике са веома дугачким дршкама које су биле причвршћене на њихове руке.
Сву су могли да захвате храну из те велике посуде али пошто је кашика била дужа од њихових руку, нису успевали да храну принесу устима. Убрзо је почела свађа, комешање и грчевита борба. Човек се стресао на сам поглед њиховог јада и њихових патњи.: "Ово мора да је пакао, када имају храну а не могу да је поједу." Да то је пакао, али ти не припадаш овде, пођи са мном."
Ушли су у другу просторију. У овој соби ствари су биле исте као и у претходној. Али, овог пута су особе биле добро нахрањене и сретне, међусобно су разговарале задовољно се смешкајући. Један од људи који је седео за столом својом кашиком је нахранио човека поред себе а овај следећег, све док сви нису били сити и задовољни. „Ово је рај“ - закључио је уснули човек. Ови су научили хранити једни друге, док су први мислели само на себе.
„Људи који покушавају да остваре своју срећу себичношћу, игноришући потребе оних око себе завршавају у паклу. А они који живе по Божјим законима и помажу другима иду у рај.„