ПОУЧНА ПРИЧА О ВРАНИ: Научимо да будемо срећни са оним што имамо, а не да гледамо шта немамо!
После ове приче нећете имати потребе да се поредите са другима.
Врана је живела у шуми и била је потпуно задовољна својим животом. Једног дана она угледа лабуда. „Овај лабуд је много бео“, помисли она, „а ја сам баш црна“. „Он мора да је насрећнија птица на свету."
Врана подели своју мисао са лабудом."Заправо" одговори лабуд, "И ја сам мислио да сам најсрећнија птица док нисам видео папагаја, он има две боје и прелеп је. Мислим да је папагај најсрећнија птица икад створена".
Онда нађе папагаја који јој је објаснио: "Ја сам живео јако срећним животом док нисам угледао пауна. Ја имам само две боје док паун има много боја".
Врана посети пауна у золошком врту и виде да се хиљаде људи скупља и диви се његовој лепоти. Када су људи отишли, врана се приближи пауну. "Драги пауне" рече врана "ти си тако предиван. Сваког дана хиљаде људи долази да те види. Људи када виде мене, одма ме терају од себе. Мислим да си најсрећнија птица на свету".
Паун одговори "Ја сам увек мислио да сам најлепша и најсрећнија птица на свету. Али због моје лепоте, ја сам заробљен у овом золошком врту.
Промотрио сам золошки врт јако пажљиво и приметио да је врана једина птица која није у кавезу. Тако да већ неко време размишљам о томе како бих био срећан да сам врана могао би да летим где хоћу".
Ово је и људски проблем такође. Ми правимо непотребна поређења са другима и бивамо тужни. Не вреднујемо оно што нам је бог дао. Све ово води до зачараног круга несреће. Научимо да будемо срећни са оним што имамо, а не да гледамо шта немамо. Увек ће постојати неко ко има више или мање од онога што ми имамо. Особа која је задовољна са оним што има је најсрећнија особа на свету.