Вучић у Немачкој: Србија и Светска банка и становиште Герда Милера
Председник Владе Србије, Александар Вучић отпутовао је у данас у дводневну посету Немачкој у оквиру које ће се првог дана састати са представницима Светске банке, као и са немачким министром за економску сарадњу и развој Гердом Милером. Следи кратак преглед односа Србије и Светске банке, те ко је Герд Милер и какво политичко залеђе има.
Шта све чини сарадњу Србије и Светске банке (СБ) и ко је Герд Милер, немачки министар за економску сарадњу и развој?
СРБИЈА И СВЕТСКА БАНКА
Настанак Светске банке испланиран је на конференцији у Бретон-Вудсу 1944, када су Савезници договарали изглед светских финансија за године по завршетку Другог светског рата. Сврха постојања Светске банке јесте јачање економског раста у земљама у развоју, борба против сиромаштва, али и одржавање инвестиција у светским оквирима.
Деловање СБ било је занемарљиво све до 1968, када се мења политика строгих услова за добијање кредита које је мало која земља могла да испуни. Променом давалачке политике отворен је пут пројектима за остварење великих инфраструктурних пројеката (лука, путева, електрана, школа, болница...) који је као нуспојаву имао раст светског дуга од 20% годишње, највише у земљама Трећег света.
Нова промена политике уследила је осамдесетих када је већина кредита служила за враћање старих позајмица Светској банци што је, по УНИЦЕФ-у, довело до пада просечног здравља, те ухрањености деце у кредитираним земљама.
Критикована због тих резултата, СБ је променила приступ, па неиспуњавање одређених циљева значи црвено светло за захтев за зајам. Циљеви СБ су: борба против глади, смртне стопе одојчади и породиља, сиде, маларије и осталих болести, родна равноправност, као и борба за очување природне средине.
Србија је у првој години после петооктобарских промена, 2001. започела комуникацију и сарадњу са СБ како би што брже и успешније пребродила прелазак са привреде у којој преовладава држава у економију са доминантним приватним капиталом. Недостатак новца за осавремењавање привреде, инвестиције и развој отворио је пут споразумима са светским монетарним установама, међу њима и Светском банком.
Почетни раст потрошње, умногоме стимулисан трошењем државе, прекинут је 2008. године. Светска економска криза у садрузи са неквалитетно спроведеном приватизацијом и избегавањем структуралних реформи због чистог популизма довела је до пораста сиромаштва за 50% и незапослености која обиграва око 20%.
Светска банка са Србијом сарађује у 10 активних пројеката и два која су у процесу усаглашавања како би се смањили расходи државе, повећала инклузија маргиналних група, али и подигла запосленост и ефикасност привреде, те ефикаснија и ефектнија расподела ресурса у оним секторима у којима су највећи издаци државе.
Програм сарадње за период од 2012. до 2015. Србији је ставио на располагање 800 милиона долара, као и додатних 200 милиона за буџетску подршку. Најважнији пројекти су: Побољшање услова за пословање, подстицај приватном капиталу и реформа државног удела и улоге у банкарству, те јачање механизама за превентиву кризних ситуација, Подршка изградњи Коридора 10, Пројекат јачања финансијске и институционалне снаге Агенције за осигурање депозита, поготово у светлу краха Агробанке, Универзал банке и других, ради осигурања полога грађана, те Пројекат модернизације путне мреже Србије.
ГЕРД МИЛЕР
Милер је рођен 1955. у католичкој породици из Баварске и отац је двоје деце. Студирао је економију, а у каријери је био потпредседник института за међународне односе "Ханс Зајдел", саветник у министарству економије Баварске и почасни професор на Универзитету примењених наука из Дрездена.
Припадник је Хришћанске социјалне уније (у Немачкој - ЦСУ) и као такав био је члан Европског парламента и Европског комитета за пољопривреду, као и члан Заједничке скупштине АЦП-ЕУ (удружена скупштина земља Европске уније и чланица АЦП - земаља из Африке, Кариба и тихоокеанског подручја) од 1989. до 1994. Потом је био члан Комитета за спољну политику и Комитета за одбрану, да би 2005. постао државни секретар у Министарству за храну, пољопривреду и заштиту потрошача. Између осталог, у министарству се бавио међународним односима, развојним пројектима, извозом и питањима хране на светском нивоу.
Место министра за економску сарадњу и развој задужио је 17. децембра 2013. године. У унутрашњој политици, Милер прати социјалдемократску линију која заговара улагање у образовање (савезна влада је 2013. у образовање и истраживања уложила рекордних 13.7 милијарди евра), дечју негу (издаци досежу 6 милијарди евра годишње), здравствену заштиту и осигурање, као и пореску политку која треба "да спречи да богати постану богатији, а сиромашни сиромашнији".
Герд Милер се у домену фискалне политике залаже за суздржавање од позајмица и стварање дугова, те са поносом истиче како Баварска не подиже кредите како би вратила стара дуговања и исплатила повериоце, као и пројекцију да ће град Кепмтен, чији је био изабрани представник, до 2020. бити слободан од свих дугова.
На пољу спољне политике, пре свега европске, Милерова уверења проистичу из погледа на финансије. Стојећи иза заједничке европске валуте и солидаран према чланицама ЕУ које су у економским проблемима, Милер ипак верује да "Немачка не може увек да одговара за погрешне економске политике Грчке, Италије, Шпаније и Португала". Противи се штампању еврообвезница за санирање дугова поменутих земаља, већ сматра да Немачка треба да подржи погођене земље, али ако испоштују одређене услове, пре свега да уведу мере строге штедње.
