Представљање индонежанских младих дизајнера

Уметничка организација 80|10 из Београда, у партнерству са креативним веб порталом Графис Маса Кини из Индонезије, позвала је заинтересоване индонежанске визуелне уметнике - графичке дизајнере, фотографе и илустраторе да прикажу своје радове који ће презентовати "нову" и младу креативну сцену Индонезије, како кроз комерцијалне тако и експерименталне радове.

Већина радова које ће публика имати прилику да види од 22. до 29. септембра у УК Пароброд, потичу са претходних пројеката, док је неколико радова настало специјално за ову изложбу.

Изабрани уметници Катерина Сусило (дигитална фотографија), Харис Мустафа (графички дизајн и илустрација), Инес Арјанипутри (графички дизајн, типографија, брендинг), Октодиа Мардоко (& Haryadhi) -Белантара студио (анимација и дизајн), Onny Ренанталице (илустрација и дизајн) и уметник Реге Индрастудианто (графички дизајн и илустрација), који ће бити гост изложбе у Београду, изнели су културно препознатљиве наративе који представљају контекстуализацију индонежанског културног оквира, али у исто време јасно комуницирају и са европском и српском публиком.

Циљ изложбе је да се ово подручје представи из другачије перспективе од уобичајене којом се нама далеке "егзотичне" земље попут Индонезије, често приказују као руралне средине, а неретко се повезују са економском и социјалном неразвијеношћу.

У том смислу, изложба је тематски веома широка и открива све оно чиме се појединац/уметник бави у овом тренутку; отуда она износи културне, социолошке, верске и/или идеолошке интерпретације, али и појединачне снове који могу бити критичан одраз свакодневних ситуација.

Кустос изложбе Сара Бркић, поставља питање каква је тренутна атмосфера у Индонезији данас и да ли се битно разликује од оне у Европи.

Да ли се дизајн може посматрати као начин комуникације који обликује стварност или бар предвиђа и антиципира нову атмосферу.

Изложбом ових радова (пре)испитујемо и сагледавамо какав је дијалог уметника Индонезије са сопственом културом и на који начин они адаптирају идеје културног наслеђа одржавајући свој креативни карактер и могућности.

Поводом изложбе Атмосфера, шеф УНЕСКО катедре за менаџмент у култури и културну политику на Универзитету уметности у Београду, Милена Драгићевић Шешић, преиспитује колико су у овом глобалном свету далеко уметничке сцене Србије и Индонезије и да ли нас сећања на период заједничких геополитичких нада - на период несврставања и сна о мултиполарном свету у време хладног рата могу поново везати.

Драгићевић Шешић реферише на књигу Геополитика емоција (ЦЛИО, 2012), Доминика Мојсија, који цео азијски континент означава континентом наде, континентом у коме не само две економске велесиле у БРИКС архипелагу (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), већ и друге државе разапете жељом за напретком и унутрашњим питањима остваривања спечифицних мултикултуралних идентитета, настоје да кроз све облике стваралаштва, а посебно оне који се данас означавају именом "креативних индустрија", остваре пробој у свет - на светско културно и економско тржиште. Индонезија свакако међу њима заузима посве специфично и снажно место.

Она наглашава да ће ова изложба не само отворити нове видокруге, већ да ће пружити и нове перспективе сарадње индонежанских и српских уметника, а преко њих и сарадње уметника Југоистичне Европе са уметницима Југоисточне Азије.

Изложба Атмосфера подржана је од стане Амбасаде Републике Индонезије у Београду и амбасадора Самуела Самсона, заједно са партнером изложбе Установом културе Парпброд.

Медијски партнер је ГМК (Графис Маса Кини) из Индонезије, а пријатељ изложбе - Нусантара, Друштво српско-индонежанског пријатељства.