ПРИЧА О ДВЕ СЕСТРЕ КОЈА ПОТРЕСА СРБИЈУ: "Могу ја да не једем, помозите сестри"
Једна здравствена радница из Крагујевца поделила је на свом фејсбук профилу причу која леди срце, причу о две сестре које су рано спознале суровост живота.
"Не пишем о послу јер радећи у ургентној служби свега има осим лепих ствари", почиње своју причу ова болничарка.
"Дневна смена, први терен, онесвешћена девојчица од 14 година у основној школи на часу физичког. Ротација, вожња на црвено, обилажење аута, стижемо за 4,5 минута на лице места.
Утрчавамо са свом опремом, видимо бледу мршавицу која стидљиво седи на столици и грицка маковњачу. Буде нам драго, био је у питању колапс , добро да није нешто горе. Проверимо све виталне параметре, боље је. Питамо је за доручак , каже да није доручковала, објашњавамо да мора, нарочито када има први час физичко..."
Не писем о послу јер радеци у ургентој слузби свега има осим лепих ствари ,тацније има понекад ,али све мање и...
Постед by Маја Пауновић он Monday, Новембер 2, 2015
Горко сазнање
"Онда креће прича, која убија и доводи до питања: Када смо стигли до понора ?! Девојчици мајка има мултипли склерозу, била је учитељица, сада је полупокретна, на сталним терапијама и не може да ради. Има сестру од 12 година .Отац их је оставио када се мајка разболела и оне су препуштене саме себи. Усред зиме у школи су без јакне и у летњој гардероби. Деца из разреда скупљају новац да им купе доручак, гардеробу, али оне никад не кукају, никад не кажу да им је хладно, да су жедне, гладне, сретне су што имају мајку и сматрају да треба да трпе и живе тако.
Позивамо њену млађу сестру да буде уз њу пошто се уплашила, да има неког поред, себи блиског. Улази девојчица од 12 година на врата, спушта се на колена и почне да је љуби и грли сва уплакана, понављајући "Биће ти боље, не плаши се".
"Нека, могу ја да не једем"
Плачу обе, окрећем главу на страну, јер схватам да ми иду сузе, плачем, гледам да ме не виде, срамота је зарад посла који радим, приберем се, осмехнем, питамо сестру да ли је јела, а она каже: "Нека, добро је мени, нема везе, могу ја да не једем, помозите сестри", пише у статусу који је расплакао многе.
"Угризем се за усну да ми не крену сузе опет. Социјална служба, све установе, нису нашле за сходно да овој породици помогну. Питам се за шта су ова деца крива...
Возимо сестру до болнице да буде неки дан на педијатрији, млађа је испраћа у сузама, а мени остаје терет у грудима. Нема даље ,ово је зло", написала је потресена Крагујевчанка.
Колико је оваквих прича у Србији?
