ИСПОВЕСТ БЕОГРАЂАНКЕ: Мислила сам да ми је муж савршен док нисам видела на шта је потрошио ПОСЛЕДЊИХ 350 ДИНАРА!
Овај проблем може сносити још веће последице уколико се то дешава породичном човеку.
Иако је видела да јој брак не штима, трудила се да све мане супруга некако прикрије. Знајући да то није у реду, ипак га је донекле оправдавала. Али, није знала да се коцкање њеног супуга развило толико драстично, па се освестила да се болести зависности крију као змија ноге.
У том проблему његова мана се одразила и на њу јер „оног тренутка када коцкара разоткријете као коцкара, проблем се не признаје, већ се преноси на вас. Јер сте, побогу, ви криви, јер захтевате много, гушите, давите... овај брачни живот убија, ви сте напорна жена која звоца, све мора сад и одмах и остале ситнице“, рекла је Б.А.
Онда је одвио следећи сценарио – морала је да крије новац да би деца имала шта да једу, да би се имало довољно за рачуне. Уследили су дани неспавања, док за све време њених мука супруг лута по коцкарницама и губи последњи новац који су зарадили.
Имала је вољу да реши проблем
„Одувек сам желела стабилност, мир, породицу. Желела сам да се слажемо, да се договарамо, да живимо лепо. Нисмо имали много, али смо имали довољно. Онда је тај тамни облак, звани кладионица, у облику мог бившег супруга, почео да усисава све оно што смо привредили“, рекла је Б. А.
Онда је решила да среди ствар, и да ствар преузме у своје руке. Прочитала је све на тему „како помоћи коцкару“, док је он схватао све беспотребним, јер „сви се кладе“.
Супруг прокоцкао новац за ручак
Једног дана супруг је потрошио и последњих 350 динара у кладионици, што је био новац намењен за куповину намирница за ручак, и то је била последња кап у чаши.
„Правдао се како је сваки следећи тикет његов, није излазио из кладионице. Сваком приликом када бих му рекла да не иде више, говорио би -променићу се, обећавам- што , наравно, никад није урадио“, рекла је Б.А.
"Онда сам се тешила да ће ипак његова љубав према мени и целој породици успети да надвлада његову зависност за коцком, али некако није успевало... Све време био ми је потребан новац за дете, а све што смо имали завршило је у коцкарници. Плашила сам се, да ако одем, да ћу тако разорити породицу, јер ћу дете одвојити од оца- што сам на крају морала да учиним. Знам да у овом тренутку многе жене не смеју то да учине, да се боје, губе живот и новац, породицу, све... Али, верујте као што ја могу више ставри да постигнем него пре, тако би могле и све друге жене. Само поставите себи питање: “Шта је у најбољем интересу мог детета/моје деце?” и знаћете шта да радите", изјавила је одлучно Б.А.