ПРОЦЕС БРДО-БРИОНИ: Шта је договорено на претходном самиту, а шта Србију очекује у Загребу
У Загребу ће се у среду, 25. новембра, одржати ванредан самит процеса Брдо-Бриони, само непуних шест месеци од јунског самита одржаног у Будви, коме ће као и претходног пута, присуствовати председник Србије Томислав Николић.
Предстојећи Самит посетиће председници држава региона, али и амерички потпредседник Џозеф Бајден, председник Европског савета Доналд Туск и аустријски председник Хајнц Фишер, а очекује се и долазак председника Николића.
Николић је учествовао и на претходном самиту Брдо-Бриони одржаном у јуну ове године у Будви, где је председник Црне Горе Филип Вујановић, као домаћин приредио вечеру у част високих гостију.
Самит - прилика за билатералне сусрете
Процес Брдо-Бриони је пракса одржавања скупова, започета на Брду код Крања у Словенији и на Брионима у Хрватској. Скуп има за циљ да подстакне дијалог међу земљама, јачање економске сарадње и дијалога региона са ЕУ. Самит је уједно и прилика за многобројне билатералне сусрете учесника.
Главна тема била је стање у региону, а посебна пажња посвећена је догађајима у Македонији.
На скупу је учествовао, између осталих, председник Аустрије Хајнц Фишер, председник Албаније Бујар Нишани, председавајући Председништва БиХ Младен Иванић, Македоније Ђорђе Иванов.
Председници држава југоисточне Европе и Аустрије поручили су у Будви да интеграција региона у Европску унију нема алтернативу и позвали Брисел да, упркос замору од проширења, инспирише регион на реформе.
Шта је договорено на претходном Самиту?
На скупу у Будви прихваћена је иницијатива да словеначки председник Борут Пахор и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, у име Брдо-Бриони процеса посете Македонију и дају допринос стабилизацији прилика у тој земљи. Поред проширења, председници држава региона и Аустрије разматрали су у Будви безбедносне проблеме у региону и изразили забринутост због последњих инцидената, посебно у Македонији.
Порука Николића председнику Македоније
Председник Николић разговарао је у Будви са председником Републике Македоније Ђорђом Ивановим и истакао подршку и пријатељство Србије са Македонијом која је суочена са снажном унутрашњом, политичком кризом.
- Време које је пред вама врло је осетљиво и ви морате да будете спремни да се адекватно суочите са безбедносним изазовима. Србија има копнену зону безбедности, и спремна је да одговори на сваку претњу. Свако ко се усуди да изазове било какву непријатну ситуацију у Србији може да рачуна на јединство војске и полиције - нагласио је председник Србије.
Председник Николић се том приликом први пут сусрео са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић, и том приликом поручио:
- Задовољство ми је што сам први пут срео нову председницу Хрватске. Вероватно је и она схватила да је починила у неким изјавама грешке које су исправљене. Ја нисам грешио јер немам манир да коментаришем догађаје у другим државама - објаснио је Николић, који се састао и са представницима Срба из Црне Горе.
"Без Западног Балкана ЕУ нема пуноћу"
Домаћин Самита Филип Вујановић изјавио је да су председници земаља учесница констатовали да без Западног Балкана ЕУ нема пуноћу и да је потребно тај регион примити у чланство, како би Унија имала своју целину.
Хрватска председница нагласила је да је са будванског самита упућена подршка евро-атлантским интеграцијама региона, али и указано на проблеме и трендове.
Самит у Загребу
Очекује се да ће на предстојећем састанку у Загребу бити упућена подршка Европске уније и САД даљој стабилизацији југоисточне Европе и укључивању држава региона у ЕУ. Једна од кључних тема биће избегличка криза и безбедносни изазови у светлу последњих терористичких напада.
Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић која ће уз словеначког председника Борута Пахора бити домаћин загребачког скупа, изјавила је у недељу да долазак америчког потпредседника говори о настојању САД да се више него до сада укључе у расправу о сигурносним питањима и ризицима у југоисточној Европи.