Прочитајте састав једне тинејџерке о бомбардовању Југославије! (ФОТО)
“Данас, након шеснаест година Србија се опоравила од бомбардовања. Али, ја нисам! Сећам се својих другова који су погинули, не прође дан да их не споменем. Плачем сваки пут када сретнем Марка који и данас не говори због онога шта је видео и осетио на сопственој кожи!“
Читатељка портала SrbijaDanas.com послала је средњошколски састав који је писала за време бомбардовања Југославије инспирисан дешавањима који су задесила целу земљу. Прочитајте потресну причу једне тинејџерке која описује све оно што се догодило њој и њеним пријатељима.
"Вече као и свако друго. Београдске улице препуне су ужурбаних грађана. Неочекивано, чује се звук авиона. Пролећу над Београдом. Чује се одјек. Прасак. Авиони су испустили бомбе на неку од многобројних грађевина. Људи који су били у близини нашли су се у невољи. Неки од њих су повређени...
У једном крају, група младића, два брата и њихов друг, окупили су се на свом омиљеном месту. Мислили су да ће и ово вече бити као и свако друго. Да ће уз причу и можда по коју флашу алкохола провести и ову ноћ. Била је то група од тројице момака. Изненадио их је звук који су чули. Нису се обазирали на звук већ су наставили да се забављају. Убрзо јсу туда прошли дежурни полицајци који су их обавестили шта се дешава. Бринули су за своје па су се запутили кући...
Дани који су долазили били су пакао за народ. Сви су били у страху... Честе узбуне и рестрикције струје биле су оно што је све највише плашило.
Аца, Марко и Никола ипак нису марили за то. Скупљали су се као и претходних ноћи и на београдским улицама проводили дане. Нису марили за то да ли ће негде у близини пасти бомба... Само су хтели да забораве на дешавања око њих... Једног поподнева изашли су раније. Нашли су се код неких рушевина насталих претходне ноћи. Седели су на остацима и разгледали. Гледали су како Београд обавија тама. У мислима су им одјекивали крици погинулих на које до тада нису обраћали пажњу. Видели су много уништених домова, људе који су остали без кућа... После тог дана више нису одлазили на места каоја су била погођена бомбама, на места која су уништена.
Јутро. Последњи авион губио је траг над Београдом. Њих тројица пили су целе ноћи и смејали се том авиону. Један је довикнуо:
'Видиш да нам не можеш ништа!'
Марко, је отишао прекопута да купи нешто за доручак, док су га Никола и Аца чекали на месту где су провели целу ноћ. Зачуле су се сирене. Пролетео је још један авион и испустио бомбе на Београд. Марко је био у близини. Погинуо је...
Николи, Марковом брату, дуго је требало да се опорави од губитка брата. Престао је да прича. Писао је песме и престао да свира... Александар се одао пороцима. Прво алкохол, а касније и дрога. Једне вечери узео је већу дозу, што је имало кобне последице по њега. Није умро, преживео је са тешким последицама нервног система."