Произвођачи додатно плаћају за место на полици

Цене / Извор: Профимедиа/илустрација

БЕОГРАД – Произвођачи не желе јавно да говоре о томе колико их кошта прилика да до купаца дођу преко великих трговинских ланаца и дистрибутера, али тај трошак све теже подносе.

Само да би у ценовник убацили један артикал, трговине наплаћују од 50.000 до 300.000 динара годишње. Износ се увећава уколико фабрика има производ у више различитих паковања, јер сваки од њих има другу цену. Посебно се наплаћује и место на полицама, а ту цена зависи од површине и позиције.

Списак ставки се не завршава тиме, јер трговци наплаћују у просеку 50.000 динара када производ огласе у штампаном рифлету или некој другој публикацији трговине.

Човек у супермаркету / Извор: Профимедиа

На све то, када се уговор склопи и почну да шаљу фактуре, трговац ће затражити и да се додатно спусти цена за један до два одсто ако робу плаћа на време.

Иако је уредбом ограничен рок плаћања на 60 дана од момента успостављања фактуре, у пракси су ретки ланци који то поштују. Обавезе обично измирују у року до 90 дана, а ако је реч о мањим трговинама, произвођачи су спремни да сачекају и до 120 дана.

Пробијање рока је могуће али и прећутно јер трговци знају да фабрике имају право да их туже одмах по истеку два месеца али да то неће учинити јер тиме затварају свој пут до тржишта, наводи саговорник дневних новина “Данас”.