Пролећни сабор СПЦ
БЕОГРАД - Редовно пролећно заседање Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве (СПЦ) почеће 14. маја служењем литургије у манастиру Студеница, а радни део Сабора биће настављен дан касније у Београду.
Како је Танјугу речено у Патријаршији, дневни ред пролећног заседања Светог архијерејског Сабора је у припреми, али се може очекивати да ће неизоставне теме бити везане за актуелни живот и рад Цркве.
Много је, међутим, отворених питања која ће бити предмет расправе архијереја, а како је најавио и сам патријарх, једна од важних тачака овогодишњег Сабора биће упражњена места владика у више епархијама СПЦ.
Међу њима су и неке веома важне за српски народ попут Митрополије загребачко-љубљанске, Жичке и Славонске.
Патријарх је недавно поменуо да је Жичка епархија, на пример, једна од централних и да на поједина места не могу доћи млади епископи без искуства.
"Ситуација у њима захтева искусније архијереје, који ће знати да са пуно бриге приступају решавању проблема", навео је патријарх.
Постоји уверење да се због свега тога архијереји просто не усуђују да начињу неке теме, јер би, пре него што би то учинили, морали да имају унапред припремљене концепте решења, а они то за сада немају, тврде извори Танјуга блиски Цркви.
Тако ће и већина епархија остати непопуњена, попут аустралијске, немачке, па и жичке, за коју, како се каже, има веома много претендената.
За Загребачку епархију, која је после смрти митрополита Јована остала упражњена, пак, нема толико интересовања, иако би, сматрају у Цркви, та епархја требало да добије свог домаћина јер се Загреб третира "као једно веома деликатно место".
Када ти разговори буду настављени може се очекивати више заинтересованости Цркве, јер би на дневни ред требало да дође питање црквене имовине.
Реч је о историјском скупу за који се, према признању патријарха, теме одавно припремају и тицаће се актуелних проблема међу којима је и јединство цркава.
