ПРОТЕСТ ПОРОДИЦЕ НА УЛИЦИ: Демократе им провалиле у подрум!

Ако нисте у скорије време пролазили поред зграде Градске општине Звездара, можда је време. Тамо ћете срести породицу Николић – Дарка и његову мајку Весну. Тамо су од петка, гледају у прозоре општине и чекају одговор. Или одговоре.

Питање је кратко и јасно – Зашто их Општина малтретира већ 12 година?

Наиме, толико је година протекло откако је општина Звездара уселила другу породицу у део стана у коме Николићи живе од 1947. Уселили су болесну мајку са двоје деце – у подрум и то туђ. Потпуно неуслован за живот, са једним минијатурним прозором.

"Не марећи за правоснажну пресуду, општина Звездара је у мемљиву просторију силом уселила мајку са двоје деце! Једног дана појавили су се општински радници у пратњи полиције и ставили нову браву", изјавио је Дарко, убеђен да је све последица грешке јер у заједничком дворишту заиста постоји општинска просторија, али је она прекопута његовог стана и има 21 квадрат, четири мање од његовог подрума.

Иако Општина тврди да је баш тај подрум "посебна соба која припада општини", Николићи имају папир који говори супротно.

Дарков дека је својевремено дозволио Албанцима из Македоније, који су продавали паприку на пијаци, да користе подрум као магацин. Они су за то, на инсистирање Николића, плаћали бившем власнику зграде коме је то земљиште национализовано, како би могао да прехрани породицу. Све је функционисало савршено, док се нису појавили потомци и једних и других. У стан Николића је почела да навраћа полиција која је шокираној породици рекла да у подруму живи неколико десетина Албанаца – који су сви на потерници МУП-а. Зато је Дарков дека покренуо судски поступак, како би имао доказ да подрум припада њима.

А онда – још један шок!

Подрум је у општини одједном био регистрован као (непостојећи) стан број 11!

Правоснажно судско решење из 1995. године потврђује да подрум у сутерену зграде у Булевару краља Александра припада Дарковом деки, те да се Општина обавезује да предметну просторију испразни од лица и ствари. Општина се на пресуду није жалила, те је она постала правоснажна. Дакле, процес је завршен, донето је судско решење, али...

Како увек постоји неко "али", 2002. године је Општина обила подрум и уселила мајку са двоје деце. Дарко је истог тренутка отишао до зграде општине Звездара где је као одговор добио само кратко: "Ви сте нас добили на суду? Ништа, тужите нас поново!"

Свестан да се не може водити судски процес више пута за нешто за шта је већ донета правоснажна пресуда, Дарко се годинама бори за право своје породице на подрум који се налази под њиховим станом.

"И ако бих се поново судио и добио нови спор, ко ми гарантује да ће Општина то уважити, ко гарантује да опет неће на силу некога уселити? Шта је са правном сигурности у овој земљи", пита се Николић.

Док је председник општине био Милан Поповић, садашњи секретар Демократске странке, Дарко је тачно 13 пута носио документацију и, наравно, нико није ништа учинио тим поводом. Пре две године је председник општине промењен и на његово место дошао је Едип Шерифов, такође демократа, али уједно и Дарков школски друг. Помисливши да ће то познанство успети да доведе до неког решења, Дарко је заказао састанак са Шерифовим.

Одговор надлежне службе из општине био је: "У прави сте ви! Али ми не можемо да исправљамо криве Дрине!"

Пет месеци касније Дарко је послао писмо председнику Општине, на које никада није стигао одговор.

Зашто је протест почео у петак?

На захтев да Општина изда уверење шта се све налази на адреси на којој живе, Николићи су добили одговор да је 1993. уочена и у земљишним књигама исправљена "грешка" која се односи на њихов стан. Њих, наравно, нико није о томе обавестио иако је то било на њихову штету.

Николићи су одлучили да све док Општина Звездара не утврди чињенично стање везано за њихов стан - станују испред Општине.

"У петак су ми у градском Секретаријату за имовинско-правне послове рекли да они не могу да утичу на рад општине, осим у случају 'ћутања управе'. Каква је ово земља у којој је општинска власт јача од судске власти и устава, а другостепеном органу није омогућено да контролише њен рад у пуној мери", збуњен је Дарко Николић.

Спорна општинска просторија прекопута Дарковог стана

Породица Николић тражи да општинска комисија упореди фактичко са евиденционим стањем у згради у којој живе. Тако ће установити да Николићи не живе лево него десно, да има више станова него што се води у земљишним књигама и да је структура станова потпуно другачија од оног што се води у општини Звездара.

Ипак, важније од свега им је да породицу која им је усељена у подрум не избацују на улицу, већ да им нађу смештај. Неки у коме постоје услови за живот.

"Током година, мајка и ја смо се здружили са том породицом. Пружамо јој и материјалну подршку колико можемо, просто живимо заједно силом прилика, а какве год да су прилике, треба остати човек. Не желим да они буду избачени на улицу. Само желим да се нађе неко решење које неће угрожавати ни њих ни нас. Не смештају се болесни људи у подруме, нарочито не у туђе", каже Дарко.

Све време током протеста, Едип Шерифов, председник Општине, не оглашава се нигде другде до на Twitteru. Огорчени Даркови пријатељи покушавају да помогну, али су од Чкодеа, како се Шерифов потписује на овој друштвеној мрежи, успели да измаме само овај одговор.

Ако некада сиђе испред зграде Општине и поприча са Весном, Дарковом мајком, чуће да јој се живот претворио у сузу. Можда ће га та таква реченица подстаћи да се огласи и негде ван Интернета.