Први дан без Миће, шармера који је уз Звезду додирнуо звезде

Пријатељу,

Вест о твојој смрти покосила је нас, колеге и пријатеље из библиотеке, какво смо називали култно место које се одазива на кафана, као мучки ударац маљем. Сада, када смо постали свесни да си уистину променио стазу и кренуо шумом којом не ходају подле звери, остаје нам само да с љубављу препричавамо твоје еснафске и животне пустоловине.

Увек си имао фору, мамац да нас насмејеш. То ти је била гушт, Ћоми, или чика Мићо, како смо се шалили на рачун твојих година. Нећемо те поздравити са „легендо“. Ма, шта је то у овој напаћеној Србији, изопачених система вредности? Јер, био си уникат! Људина бре! Код Рикија, Старој Фонтани, Блуу или клупици неће се више чути твој глас, али ће одзвањати твоја реч.

Како је било у Барију, како у Бордоу, како си ексклузивно сазнао строго чувану тајну да Пикси одлази из Звезде у Марсеј... Сваког дана од тебе смо могли да чујемо неку анегдоту, фино „спаковану“, уз дозу "ћомијевског" хумора. Долазио си на посао као да си гуштер почетник, пун ентузијазма, спреман сваке секунде да сиђеш у рудник. Ниси баш нешто волео седење у редакцији, дражи ти је био терен, односно одлазак на утакмицу, тренинг, конференцију или микс зону. Тамо је право новинарство. И тако си учио већину којима си био уредник, а њих је у српском спортском новинарству много.

Прошао си кроз стару школу новинарства, Вечерње новости, Франкфуртске вести, Спорт, а онда си се опробао и у модернијим медијима, порталима Sportal.rs и Србији Данас, у којој си прерано завршио радни и животни пут. Памтиће се да си ексклузивно, пре десет година сазнао да ће Валтер Зенга постати тренер Црвене звезде. Пре годину дана, опет си био испред конкуренције и такође први сазнао да ће у Љутице Богдана доћи Миодраг Божовић. И тада си био први. И непосредно пред последњу издају срца претекао си конкуренцију и први се огласио – „Гроф остаје у Звезди до 2018. године“. И на то си са правом био поносан...

Уосталом, бићеш упамћен као један од најбољих познавалаца збивања на „Маракани“ у деценијама за нама. Имао си привилегију да уз Црвену звезду, као новинар Вечерњи новости, постанеш шампион Европе 1991. године. Али, твоји текстови су вредели више од ушатог трофеја – имали су душу!

Наравно, ниси оставио траг само пратећи Звезду. Памтиће те и у другим гранама спорта, такође веома важним. Ниси се либио ни да разбарушеним стилом напишеш коју и о кошарци, рукомету... На жалост, ову последњу утакмицу си изгубио, али није крај! 

Памтићемо те ведрог и насмејаног, другачије не може! Последњи поздрав уредниче, пријатељу.

П. С. Завршићемо неозбиљно, у твом стилу: Боље што си отишао ти, него ми!

Колеге из "библиотеке" у име редакције СРБИЈЕ ДАНАС.