ПУТ КА ЕУ: Да ли Србија мора и у НАТО?
Закључак учесника на Другој београдској недељи НАТО-а је да би чланство Србије у НАТО-у допринело унапређењу регионалних односа, већем степену демократије као и повећању страних инвестиција.
Војни аналитичар Мирослав Лазански ове поруке види као притисак на Србију кроз нетачне и неосноване тврдње.
Према речима политичке саветнице у амбасади САД Шери Данијелс, приоритет Србије је имплементација Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП), чиме ће се односи наше земље са НАТО-ом подићи на виши ниво.
Саветница у амбасади навела је да званично опредељење Србије ка чланству у Европској унији и њен пут ка европским интеграцијама имају веома велики значај када је реч о реформи сектора безбедности, али и развоју војне интероперабилности између Србије и њених партнера у ЕУ.
"Како Србија буде напредовала на путу ка ЕУ, биће веома важно заокружити процес реформе сектора безбедности и да успостави одрживе и транспарентне институције", поручила је Данијелсова, додавши да је на пољу реформа сектора безбедности Србија много напредовала протеклих десет година.
Констатујући да је Србија једина земља у региону која не жели да постане чланица НАТО-а, те да је само 18 одсто грађана за ово чланство, извршни директор Атлантског савета Србије Милован Милошевић сматра да се чланством добија много више од војне сарадње.
"НАТО није само војна сила, то је скуп вредности за које се те земље залжу, попут демократије или заштите људских права. Такође, државе чланице НАТО-а добиајју више директних иностраних инвестиција. У Литванији су директне стране инвестиције порасле за 167 одсто у првој години када је постала чланица НАТО, док су у Бугарској оне порасле за 97 одсто", рекао је Милошевић.
И директорка Центра за евроатланске студије Јелена Милић сагласила се са претходницима када је реч о констатацији да чланство Србије у НАТО-у доприноси јачању демократских тековина у земљи и владавини права, нагласивши да центар није организација која се бави војним питањима.
Ипак, њихове ставове побија војни аналитичар Мирослав Лазански, који је ове поруке оценио као неосноване и "избачене из рукава".
"Инвестиције улазе уколико је сређено законодавство, а не због НАТО-а, па су ове њихове тврдње неосноване. Погледајте Бугарску и Румунију, они су у НАТО-у, а стандард им није бољи од нашег", каже Лазански за "Наше новине" и додаје да ни Аустрија ни Финска нису чланице па их то не спречава да буду демократски уређене и богате земље.
Према речима дугогодишњег новинара, ИПАП је сасвим довоољан за Србију, а једини начин да се преокрене политика државе јесте да се на референдуму грађани определе за НАТО.