РЕЧИ ОВЕ ДЕВОЈКЕ СУ РАСПЛАКАЛЕ ЦЕО СВЕТ, ни вас неће оставити без суза: "И ја сам ћерка, сестра и другарица, а ТИ..."

Ијон Велс (20) нападнута је док се враћала кући са посла, а онда одлучила да о томе проговори и отвореним писмом се обрати свом нападачу.

"Не знам твоје име и товоју адресу како бих ти послала ово писмо, али знам да сам била жртва твоје изопачене сексуалности. И имам само једно питање!

Када су те камере снимиле како ме пратиш у крају, када си чекао да останем сама на улици, када си ставио руке преко лица па нисам више могла да дишем, када си ме бацио на колена и раскрварио ми лице, када сам се се ослободила твоје руке тек толико да могу да вриснем.

Када си ме вукао за косу и ударао главом о тротоар говорећи ми да престанем да вриштим. Када те видела моја комшиница, викала на тебе, а ти си је погледао у очи и наставио да ме удараш. Када си ми поцепао грудњак од саме силине којом си ми зграбио груди. Када ни у једном тренутку ниси посегнуо за мојим стварима јер си желео само моје тело, када ниси успео у томе да имаш моје тело, јер су сви моји пријатељи и породица изашли и ти си их гледао лицем у лице.

Када су те камере снимале док бежиш и за 20 минута нападаш другу жену. Када сам морала полицији да предам своју одећу, и када су ме голу фотографисали због повреда...

Јеси ли икад помислио на људе у свом животу?

Не знам ко су они. Не знам ништа о теби.

Али знам ово: Ниси напао само мене. Ја сам ћерка, пријатељ, девојка, студенткиња, рођака, комшиница, ја сам она која је цео дан послуживала кафу у кафићу мало ниже у улици. Напао си и све људе с којима сам повезана. Напао си и истину за коју ћу се борити цео живот – да на свету постоји бесконачно много више добрих људи. Моја заједница неће се осећати несигурно док се враћамо кући по мраку.

Сешћемо на последњи трамвај и сами ићи улицом јер не желимо да се предамо или прихватимо идеју да се тиме доводимо у опасност. Ићи ћемо заједно. И као невидљива војска, устаћемо истог трена када је било ко од нас угрожен. Ти, ниси пронашао никакву слабост, нити моју, нити мојих поступака. Само си доказао нашу солидарност.

Сутра, ти ћеш бити у притвору, а ја ћу поново имати свој живот. И док ћеш седети у ћелији и чекати суђење, надам се да нећеш размишљати само о ономе што си учинио него и о заједници. Ти си потценио моју заједницу. Или да кажем нашу.

Могла бих да кажем нешто попут "Замисли да је био неко из твоје заједнице", али рећи ћу да заједница не познаје границе. Познаје само изузетке. А ти си један од њих", написала је она!