РУСКИ ДЕТЛИЋ: Трилер завере о највећој нуклеарној катастрофи
Филм “Руски детлић” победник Санденса у категорији најбољег дугометражног документарног филма, биће приказан и на Белдоцсу, у међународном такмичарском програму.
Филм се појављује у тренутку када се у свету обележава тридесет година од највеће нуклеарне катастрофе која је погодила Европу и свет – експлозије централе у Чернобиљу (Украјина, тадашни СССР), која се догодила 26. априла 1986. године.
Према званичним извештајима, до несреће је дошло услед грешке у вертикалним шипкама које контролишу рад реактора, као и због особља које је неадекватно обучено за рад на новодизајнираном реактору. Међутим, бројне теорије доказују другачије. Филм Чада Грасије “Руски детлић” бави се управо једном од могућих других верзија шта се заправо догодило у Чернобиљу и због чега.
Тако, он у свом вишенаграђиваном филму, прати Федора Александровича, радиоактивног човека. Он је имао четири године 1986, када је био изложен отровним последицама чернобиљске нуклеарне експлозије. Самим тим, био је натеран да напусти дом.
Случајно испричана прича
Међутим, Гарсија каже да је до приче дошао сасвим случајно:
“У лето 2013. радио сам на позоришном комаду у Кијеву, када ми је Федор Александрович, мој сценограф, дошапнуо причу о Руском детлићу, хладноратовском сигналу, за који многи Американци верују да је био средство Руса за контролу људског ума. За Федора, сама антена представља врло личну мистерију, и за њега је изазов био да јој се суочи, упркос чињеници да је била постављена изван граница војне базе, усред радиоактивне чернобиљске зоне. Иако никада нисам радио на филму, сложио сам се да направимо десетоминутни документарац о том чувеном оружју Хладног рата”, каже Чад Грасија.
Ипак, тема филма одвела их је далеко, у само срце катастрофе. Из тог разлога, филм “Руски детлић” није само сведочанство о једном времену, већ и о једној неиспричаној страници једног од најчувенијих ратова 20. века.
Сада има 34 године, живи као уметник у Украјини, с радиоактивним стронцијумом у костима и јединственом опсесијом том катастрофом која је променила свет – зашто се уствари десила?
Да ли постоји нешто више око целе те приче, нешто што Совјетска влада није дозвољавала да доспе у јавност? И, најважније, како је то повезано са огромном, мистериозном пирамидом од челика која труне две миље удаљена од места катастрофе: незграпно оружје хладног рата, познатије као Дуга и под надимком „Руски детлић”, са чудним, непрестаним кликтањем радио фреквенција које емитује?
Успех на великом броју фестивала
Чад Грасија направио је тако документарни трилер завере, у коме се Александрович враћа у градове духова у радиоактивној зони, не би ли покушао да нађе одговоре и не би ли успео да одлучи да ли да ризикује сопствени живот тако што ће их објавити, усред растуће опасности Украјинске револуције.
Филм је досад приказан на више десетина фестивала где је освојио као публику тако и критику. Чад Грасија се наметнуо као један од најинтригантнијих документариста садашњице, који је успео познатој причи да удахне нову димензију.
Посебан ексклузивитет овогодишњег Белдоцса чиниће и долазак самог редитеља Чада Грасије као и протагонисте филма Федора Александровича, радиоактивног човека, који ће са београдском публиком разговарати о филму “Руски детлић” одмах након пројекције у Дому омладине.
Пројекцијие филма су у недељу 15. маја у 20 сати у Дому омладине Београда и у понедељак 16. маја у биоскопу Фонтана.