САВЕТИ: Оставите дете на тротоару и не гледајте га у очи!

- Мамаааа, пишки ми се!

- Мамаааа, дај ми чашу!

- Мамаааа, склони се, не видим ТВ!

- Неееећу спанаћ! ФУЈ!

- Каква је ово мајица, рекла сам да хоћу розе! Р-О-З-Е!

- Купи миииии!

- 'Ајде да се играаамооо, шта си сад у'ватила да куваш!?

1) У Норвешкој клинци спавају напољу чак и када је температура испод нуле.

Детињство је тамо веома институционалнизовано. Када дете напуни годину дана, он или она почиње да иде у Барнехаге (вртић). Родитељи плаћају неколико стотина долара месечно и њихова деца су збринута од 8 ујутру до пет поподне. Деца до треће године проводе много времена напољу, чак и кад је температура екстремно ниска. Није необично ни ретко да видите клинце како спавају у колицима током језиво хладне скандинавске зиме.

Чак и уз видне бенефите које држава пружа, неки родитељи у Норвешкој жале се на мањак креативности у приступу родитељству. Док у Америци постоји неколико стилова родитељства, Норвежани сматрају да постоји само један исправан начин да одгајате децу – сви клинци иду у кревет у 7, сви иду у исто предшколско, сви носе чизме, сви једу исте оброке...

2) Маме у Вијетнаму тренирају децу да пишке на команду

То над подсећа на Павловљев експеримент са псима. Само што су ово маме и деца која пишке. Родитељи почињу са увежбавањем тако што звизну сваки пут када беба почне да пишки. Ускоро беба почне да повезује звиждук са малом нуждом и ето га! Не звучи ли то помало чудно? Као да вам је беба патуљасти шнауцер који захтева тоталну дресуру? Па, довољно је рећи да захваљујући таквом приступу, бебе у Вијетнаму носе пелене само девет месеци. Шта сад кажете?

3) Гусијски народ из Кеније традиционално избегава да гледа бебе у очи

Гусијске маме носају своје бебе свуда, али не обазиру се на њихова гугутања. Радије скрену поглед кад дете почне да "брбља". Западњачком сензибилитету то можда звучи мало сурово, али у контексту гусијске културе такав потез има више смисла. Контакт очима је веома моћан акт који говори "ти си главни", што није порука коју родитељи желе да пошаљу својој деци. Истраживачи кажу да је резултат тога то што гусијски клинци захтевају много мање пажње и знатно су самосталнији.

4) Данци остављају децу на плочнику док шопингују

Док се родитељи шврћкају по продавницама или једу у ресторанима, клинци их чекају на тротоару испред јер Данци верују да је то од велике важности за њихово здравље и срчани развој. У Њујорку је ухапшен пар (једно од њих је из Данске) зато што су оставили дете испред ресторана док су јели унутра. У Данској је то савршено нормално, било где другде гледаће вас као лудака који запоставља своје потомке.

5) У Полинезији се деца старају о деци

Не говоримо о томе да старији брат чува млађу сестрицу. Не, реч је о организованом дечјем колективу. Одрасли се старају о деци, али чим она проходају постају предмет бриге друге деце. Предшколци се уче како да смире бебе, а деца до треће године постају самостална јер су научена да је то једини начин да се друже са старијом децом. У западној цивилизацији такав потез био би окарактерисан као занемаривање деце и вероватно би био поређен са хорор филмовима.

6) Деца у Шпанији остају будна до касно у ноћ!

Породице у Шпанији фокусиране су на друштвене и интерперсоналне аспекте дечјег развоја, па је родитељима потпуно страна замисао да шаљу клинце на спавање у седам увече. Њихова деца иду тек у десет у кревет, како би учествовала у вечерњем породичном животу. Исто је и у Аргентини...

7) Награда за родитељство иде пигмејским очевима из племена Ака

Мушке и женске улоге се смењују, па тако док жене лове, мушкарци чувају децу. А онда мало обрнуто. Зато постоји известан ниво флексибилности који је у нашем друштву непознат. Ака очеви ускачу у улогу маме без секунде премишљања и без губљења "статуса", нема опасности од тога да ће се "послови" помешати.

8) Јапанци пуштају децу да излазе сасвим сами

Родитељи у Јапану дозвољавају својој деци много независности после неког израста. Није реткост да видите како седмогодишњаци, па чак и четворогодишњаци иду метроом сами. Трчкарају без игде икога, лутају по граду и никога то не брине.

9) Мали Французи једу све

Али не и грицкалице. Важи правило – ако неколико пута пробаш нешто, свидеће ти се. Резултат многих "закона о храни" у Француској јесу клинци који једу све што једу и одрасли – од гушчје џигерице до буђавог сира.