СЕЋАЊА: Дан кад је Партизану измакао трофеј КЕШ

Сваки навијач Партизана памти 11. мај 1966. године као дан за највећи понос и највећи жал.

Тог пролећног дана, генерација "Партизанових беба" играла је финале Купа европских шампиона (КЕШ) са мадридским Реалом. Упркос вођству, црно-бели нису успели да докрајче тада петоструког првака Старог континента. Штавише, "краљевићи" су преокренули резултат и отишли у престоници Шпаније са шестим пехаром.

Пре него што се посветимо самом финалу, подсетићемо вас на пут екипе из Хумске до завршнице.

Тим који је три године за редом освајао првенство Југославије, почео је такмичење у европској елити сударом са француским Нантом. Први меч на "Стадиону ЈНА" припао је домаћину головима Милана Галића и Мустафе Хасанагића. У узвратној утакмици, Партизан је одиграо 2:2 и прошао даље.

У осмини финала, шампион Југославије сусрео се са немачким Вердером. Опет је Партизан био домаћин у првој утакмици и опет је победио без примљеног гола. Поготке за екипу Абдулаха Гегића забележили су Фахрудин Јусуфи, Јосип Пирмајер и Мустафа Хасанагић, сва три у завршних 20 минута дуела. Немци су остварили Пирову победу у Бремену (1:0) и црно-бели су заказали нови двомеч на путу кроз Европу.

Прва четвртфинална утакмица није играна у Београду и Партизан је прошао поражавајуће. Прашка Спарта убедљиво победила са 4:1 и чинило се да је то био крај похода југословенског тима. Ипак, чудо се догодило. Као две деценије касније, кад су црно-бели надокнадили предност Квинс парк ренџерса, тако су успели да згроме најбољи тим Чешке. Без примљеног гола по трећи пут на "ЈНА", мрежу голмана Крамеријус затресли су Владица Ковачевић и Мустафа Хасанагић по два пута и једном Велибор Васовић.

А, онда - спектакл! Шампион Југославије, кога су у Европи ценили због лепршаве игре, добио је највећег могућег противника, славни Манчестер јунајтед.

У редовима "ђавола" играла су светски позната имена попут Стајлса, Лоуа и Чарлтона, док је навећа звезда међу њима, Џорџ Бест, био називан "петим Битлсом" због популарности и славе које су га пратиле.

Партизан није поклекао пред великим ривалом. Спектакл на "ЈНА" посматрало је 50.000 гледалаца, а црно-бели су  и четврти пут тријумфовли код куће без примљеног гола. Мустафа Хасанагић и Радослав Бечејац донели су велику победу, највећу у дотадашњој историји клуба са Топчидерског брда.

Реванш на "Олд трафорду" протекао је у потпуној доминацији домаћих, али је поставка тренера Гегића издржала налете Енглеза којима је недостајао повређени Бест. Гол Стајлса није био довољан Манчестеру и Партизан је добио прилику коју раније није имао ниједан клуб из тзв. Источне Европе. Финале КЕШ било је пред црно-белима.

Црно-беле "бебе" су доминирале у првих петнаест минута оба полувремена, али нису умеле да преточе шансе у голове. Полувреме је завршено без погодака, а у наставку је Партизан коначно успео да савлада Араквистана. Велибор Васовић је у 55. минуту постигао гол и чинило се да је пехар на дохват руке. Шансе Галића, Пирјмајера, Хасанагића и Бајића нису биле искоришћене и уследила је казна. Искусни "краљевићи, са две прилике преокренули су резултати и по шести пут однели "генералисиму" Франку трофеј на дар. Амансио и Серена су у 72. и у 75. минуту срушили наде Гегићевих пулена, али и већег дела публике која је била наклоњена Југословенима.

Крај меча значио је и крај шампионског Партизана. Већина играча је из Хумске отишла у иностранство, иако су показали жељу да остану у клубу. Навијачи црно-белих, тада само партизановци, чекаће титулу првака државе пуних једанаест година, када ће Бјековић у Љубљани донети титулу у "лудој" завршници. Ипак, то остаје за неку другу причи и неки други текст.

Погледајте видео снимак финала од 11. маја 1966. године.