СЕЛЕНИЋ: "Осећам зазор од људи који не умеју да се шале"
22.06.2015.
21:48
Слободан Селенић је рођен 1933. године у Пекрацу. Био је професор Факултета драмских уметности. Добитних је бројних награда.
- Тада сам од два зла изабрао мање: бити другачији, што моју стидљивост ставља на велике муке, боље је него бити она жаба која диже ноге када види како то чине коњи.
- Разумевање два бића не почива на речима које размењују, већ на личном – не историјском, не националном, већ баш оном најдубљем личном, а сличном или истом искуству, које их у далекој и тајновитој тачки пресецања њихових погледа, сједињује у нарочиту врсту узајамности.
- Запазио сам одавно да су сви добри писци бесрамни. Њихово дело им је важније од сваке стидљивости. Што не би никада испричали, они напишу. Без обзира на цену која, каткад, може бити висока. Виша од цене личне среће.
- Туђа искреност, ничим изазвана са моје стране, чинила ми се увек незамисливо отужном. Иза ње сам, неизоставно и помало панично, откривао жељу да ме уценом нагнају на чин прошње за разумевањем, пријатељством, саучешћем - великим речима измишљеним да прикрију узајамну трампу слабости међу онима који не умеју мушки да ходају, или шантају, сами.
- Одједном ме није нимало срамота што ми је земља неука и забита, оријентална, одједном видим у озбиљности са којом се мој гладни народ односи према животу, његову моралну, људску узвишеност над лагодном мушичавошћу овога што око мене пије чај, већ стотинама година ат фоур о'цлоцк, има универзитете већ осам столећа и краљевску породицу која је још у шеснаестом веку разрешила своје обреновићко-карађорђевићке међусобице.
- Бојим се људи који достојанство мере само величином несреће коју човек може да поднесе. Осећам зазор од људи који не умеју да се шале. И са најозбиљнијим стварима. Можете ли, Аудиторе, да замислите Његоша како се кикоће? Па његовим војводама и сердарима ништа није смешно осим унижавања других!
- Страх је последица човекове способности предвиђања.
- Истина је ствар договора, једна демократска категорија, пре свега.
- Може да се изгуби само нешто што је човек расположен да сачува.
- Небо је премрежено случајностима - играчкама у рукама каквог детињастог васељенског моћника.