Сиримаво Бандаранаике (1916-2000)
Име ове велике жене на језику њеног народа значи „срећа“, а она и јесте била срећно дете. Стицајем околности шездесетих година прошлог века активно је ушла у политику као премијер владе, једно време као министар одбране, што је био први пут у светској историји. Хтела је да подели своји срећу са својим сународницима, а кроз међународну политику и са народима широм света.
Бавес Ратват, њен отац, био је феудалац и управник једне провинције у планинском делу Цејлона. Имао је простране плантаже пиринча и кокоса, имање које се није могло цело обићи ни за три дана хода. Последњих година у овој рајској колонији, њен отац је био високи државни функционер. Сиримаво је рођена 17. априла 1916. године у граду Кендију, престоници синхалешких краљева у средишту Цејлона са, као што кажу, „сребрном кашиком“.
Иако по верској исповести будиста, она се школовала у католичким самостанима Ратнапура и Свете Брижите. Била је добар ђак, читала је све што би јој дошло под руку, а веома рано је превазишла кућне и школске оквире. Студирала је језике и европску књижевност на Универзитету у Коломбу, где је почела да се бави и социјалним питањима. Ту је стекла епитет борца за општенародну ствар и индиректно почела да се бави озбиљним политичким ангажманом. Тада је имала двадесет четири године, а родитељи су је удали за двадесет година старијег Соломона Веста Риџвеја Дијаса Бандаранаике, тадашњег министра за локалну самоуправу.
Као домаћица, више се бавила кућом, али је помагала и свом мужу у политици. Била му је од велике помоћи када је 1956. године постао нови председник Шри Ланке. Ранијих године Сиримаво се бавила проблемима жена и једна је од оснивача женске будистичке организације „Ланка Махила Самити“.
1959. године десио се велики преокрет у њеном животу када је један будистички свештеник усред куће убио њеног мужа. На инсистирање народа преузела је његово место у Странци слободе. 1960. годие је однела победу на изборима и постала председник, прва жена на свету којој је то пошло за руком. Такође, била је и прва жена министар народне одбране.
На почетку њеног шестогодишњег мандата потписала је први закон о аграрној реформи и својој породици тиме одузела две хиљаде јутара земље. Била је тиме посебно поносна док су чланови њене породице били у шоку. На следећим изборима је изгубила и прешла у опозицију као њен шеф. Након тога опет осваја изборе и ангажује се у Покрету несврстаних, где је Шри Ланка била значајан члан.
На власти је била све до 1977. године када су је победили десничари. Када јој је нови састав Парламента одузео право гласа и све грађанске слободе, она је то стоички издржала. Када су снаге Народне алијансе, где је премијерско место имала њена кћерка дошли на власт 1994. године,она је постала министар без портфеља и саветник у влади. После убедљиве победе на изборима њена ћерка постала је председник, а она премијер.
Због лошег здравственог стања повукла се са функције премијера августа 2000. године. Исте године је и преминула, враћајући се у Коломбо након што је гласала у својој изборној јединици на ванредним парламентарним изборима које је расписала њена кћерка Камаратунге, тада актуелни председник Шри Ланке.
Погледајте и: Соња Хени (1912-1969)