СИТ ГЛАДНОМ НЕ ВЕРУЈЕ: Европа заборавља да је Србија сама примила 900.000 избеглица током деведесетих!
Док се Европљани на челу са Немачком свађају и препиру како ће расподелити 500.000 избеглица из Сирије, јер ће то бити "велики удар" на њихову економију, као да се заборавља да је само Србија током деведесетих година примила близу 900.000 избеглица и расељених лица, пре свих из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије.
Таласи избеглица, који сваким даном стижу у Европу, прете да прелију земље Европске уније. Главно питање у јавности било је - колико ће која држава добити миграната и да ли ће моћи да се избори са тим вртоглавим бројкама? Али, пре свега, сетимо се и наше ситуације 90-их година, наших бројки, капацитета и могућности.
Због кризне ситуације са мигрантима, Мартин Шулц је позвао на изналажење заједничког европског решења за ситуацију са мигрантима и избеглицама и на примену система квота за расподелу избеглица међу државама чланицама ЕУ.
Он је изразио сумњу да државе чланице могу да постигну било какав успех путем индивидуалних мера. Након присутног страха од хиљада избеглица које из дана у дан пристижу у све већем броју, ипак је донесен план бриселске Комисије где је одлучено да је пред Немачком велики задатак - да прими највећи број миграната.
Пре него што се будемо бавили немачким проблемима, подестимо се ситуације у Србији 90-их. Ратови 1991-1995 и 1999. донели су у Србију велики број избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словеније... Са КиМ је након 1999. пребегао велики број Срба у ужу Србију и Војводину, а, они се, будући да су избегли из својих кућа, али размештени на територији своје земље, третирају као расељена лица.
Драгаш: Србија финансирала 5% у помоћи избеглицама, остатак су изнели грађани
Економиста Бранко Драгаш констатује да смо током 90-их година имали масовно протеривање Срба. "Свега око 5 одсто држава Србија је учествовала у финансирању избеглица, све остале трошкове поднели су грађани Србије. Према томе, Немачка свој проблем треба да решава на свом државном нивоу, па да видимо да ли ће грађани Немачке моћи да прихвате мигранте који су дошли као последица погрешне политике Запада ка арапском свету", каже Драгаш. Он наводи да ми нисмо криви за миграциону кризу, већ да „за то треба да одговарају Европска унија и Америка“."То је њихов проблем. Уосталом, ако земље ЕУ типа Мађарска, Чешка не желе да прихвате квоте, не видим разлоге да и ми прихватамо неке избеглице. Можемо да помогнемо само док су они у транзиту код нас, и то у виду најосновнијих потреба", рекао је Драгаш.
Саво Штрбац, председник Информационо-документационог центра "Веритас", за портал Србија Danas.com износи невероватне податке са којима се Србија суочавала тих година, имајући сличан проблем као земље ЕУ данас.
Штрбац каже да је према попису Комесеријата за избеглице Србије који је верификовао УНХЦР-а 1996. године избеглица из Хрватске је тада било 297.543, из Босне 254.326, из Македоније 1.322, из Словеније 3.168, оних који нису хтели да одговоре 9.916, оних који су писали само "СРЈ" 949, што је укупно 566.275 - толико је пописано избеглица у Србији 1996. године.
Након реинтегрисања Источне Славоније, Барање и Западног Срема након 1998. године у Србију је стигло још 90.000 избеглица.
Расељених лица са Косова и Метохије после 1999. године има 230.000.
То значи да је укупно Србија хранила 886.275 избеглица и расељених лица!
"Било је и каснијих пописа, али ови су најрелевантнији. Након ратова било је свега – или су се враћали у своје старе крајеве, или су одлазили негде у свет, или остајали у Србији и добијали српско држављанство и тако се интегрисали, па су обрисани као избеглице", каже Саво Штрбац.
Више од 800.000 избеглица
"Дакле Србија је закључно са 1999. годином са расељеним лицима са Косова и Метохије хранила више од 800.000 избеглица. Овај број је био велики за Србију. Број избеглица са којима се суочавају данашње земље ЕУ није алармантан, с обзиром колико је Србија мала земља и како се финансијски изборила у нашем случају", закључио је Штрбац.
"Јасно је да је Србија много мања и скромнија од Немачке. То је било страшна ситуација за Србију (тадашњу СРЈ), јер је била измучена ратовима, тако да је то било велико оптерећење. Без обзира што нам је помагала Међународна заједница преко УНХЦР-а - то било много теже за Србију него за садашње стање које се очекује у земљама ЕУ", рекао је Штрбац.
Хрватска прима 500 избеглица?!
Говорећи о актуелним расподелама избеглица по чланицама ЕУ, Штрбац каже да Хрватска добија недефинисан број, и да негира да ће примити онолико колико им додељује ЕУ.
"Они су сада Хрватској по тим квотама доделили 3.200 миграната, а хрватска министарка и ту цифру негира и говори о примању 500 миграната!", каже Штрбац.
Ситуација у Немачкој
"Немачка би то сигурно поднела финансијски. Али ту постоје други проблеми, као што су културолошки и безбедносни, и то усложњава ситуацију. Србија је имала рат, инфлације, сиромаштво, тајкуни су је опљачкали након рата – а са друге стране Немачка као најбогатија, има висок стандард и доста већу површину", каже Штрбац.
"Дакле Србија је са 1999. годином, са расељеним лицима са КиМ, имала око 800.000 избеглица, а Немачка сигурно може више, чак и неколико милиона. У то не треба сумњати.", закључио је Штрбац.
