СЛУЧАЈ ИВАНЕ ПОДРАШЧИЋ: Мајко, где ти је ћерка?
Од дана када се родите, прва одбрана од великог, непознатог света представља Ваша мајка. Она је ту да Вас васпита и штити и да брине кад Вас нема кући. Једна мајка није показала претерану бригу што јој ћерке нема данима, и сад је касно за њу. Ивана Подрашчић је силована и убијена, а њена породица није пријавила њен нестанак скоро две недеље.
Ивану Подрашчић је 31. јула најпре силовао, а затим и убио Дарко Костић у кући на Петловом брду. Након убиства, Костић је тело девојчице завио у ћебе и сунђер и закопао у дворишту. Осим стравичног злочина, девојчицино тело је завршило на хорор месту које ретко ко присебан може без трунке језе да замисли.
Ипак, чини се да је и пре овог монструозног злочина, мала Ивана живела у сопственом хорору.
Реакције њене породице говоре да нешто није било у реду и пре него што је отета, јер су показали бес и нелагоду, више него бригу према несрећном детету. Нису пријавили њен нестанак данима, а када су их новинари питали где им је ћерка, Иванин отац је одбрусио: „Пустите ме, имам још деце да храним, како је отишла, тако ће се и вратити!“
„То је нека породица која није баш уобичајена и која је имала проблеме и која је дисфункционална породица. Одговорност свакако лежи на родитељима“, рекао је психолог Жарко Требјешанин.
„Да нешто није у реду са овом породицом, показује чињеница да они не признају да је мртва, неће да виде леш“, рекао је наш саговорник, педагог Института за криминологију Златко Николић.
Немаштина узрок за немар?
С обзиром да су у медијима освануле слике оронуле куће, питали смо криминолога да ли је немаштина разлог за овакво понашање.
„Има много сиромашнијих, замислите колико има сиромашних у нехигијенским насељима овде, па се скроз другачије понашају, свакодневно их гледам код драгстора, али сиромаштво није услов социјалне контроле. Некада су богатија деца распуштенија и размаженија него ова“, категорички је овај разлог одбио Николић. Он сматра да је породица најбитнија и да је основни преносник и агенс социјализације личности породица и друштво.
„Ми деци намећемо оно што ми хоћемо, али грешимо, све је дело друштва. Моје васпитање је дало друштво, преко моје породице. Сада, све породице нису једнако способне да пренесу васпитање у друштво. Ту је онда друга улога даваоца налога за социјализацију, односно друштва, да помогне родитељима“, каже Николић.
Он сматра да кривицу носе и разне социјалне службе и организације, које не брину довољно о својим штићеницима. Породица Подрашчић је била под социјалним надзором, али једноставно, државни механизам није успео да избегне трагедију у овој породици.
„Ивана је школски пример латентне и потенцијалне жртве. Она је намамљена, отишла је из Батајнице у Ресник, то вам је као да прескочите град. Сад читам у штампи да је њена другарица професионална проститутка, то је све потпуно погрешно. Требало је да родитељи алармирају службе и да се предузму одређене мере. У бити, њихова незаинтересованост је фрапантна.“
Сличност са Тијаном Јурић
„Упалило нам се црвено светло, после Тијане Јурић. Много је било сумњиво то, отишла је, и ником ништа, родитељи кажу: „Ма вратиће се“, а с друге стране имамо породицу Јурић, који траже Тијанин закон. Полиција увек ради свој посао и ту нема приче.“
Криминолог Николић каже да је основна разлика између ове две девојчице у васпитању. Садашње помодарство васпитања тинејџера у ком је нормално излазити у провод у глуво доба ноћи је девојке изложило опасности. Подсетимо да је Тијану ухватио убица кад се кретала ноћу по неосветљеном путу.
„И оно враћање јакне другу, то је означило девојчицу као зечића на вучјој стази.“
Свака потреба девојчице је да буде лепа, успешна, допадљива. Све девојчице имају исте потребе, само их задовољавамо на различите начине, у зависности од окружења.
„Неке породице, у жељи да им помогну, да буду познате, саме маме гурају децу у раље проституције. Силни конкурси, букови, све је то скупо и онда се зајме и све да би им деца била позната. А знате како то може да се заврши.“објашњава Николић и завршава са фрапантном могућношћу: „Постоји могућност да је ова мала имала поремећај у понашању и да је тако деловала на њих, и да им је, иако ружно звучи, пао камен са срца.“
Кад се овако нешто катастрофално деси, нема сврхе причати о кривичној одговорности. Боље да прогутамо горку куглу, а да службе почну да раде свој посао и да спасу другу децу од сличне судбине.
Погледајте и: Отац: Узалуд смо се надали, Ивана је мртва!
ПОТВРЂЕНО: Нађена убијена девојчица јесте Ивана Подрашчић
ИВАНА СИЛОВАНА ПА УБИЈЕНА: Пронађено тело девојчице (14) која је побегла од куће